Stigli rezultati međunarodnog istraživanja o znanju o građanskim vrednostima: Gde su đaci iz Srbije?

ICCS (International Civic and Citizenship Education Study) je međunarodna studija koja se bavi znanjima i stavovima učenika u vezi sa građanskim obavezama i aktivnim učešćem u društvu i obuhvata oblasti za koje se smatra da su u savremenom društvu sve značajnije, a to su: održivi razvoj i zaštita životne sredine, globalno i digitalno građansko obrazovanje, migracije i različitost, stavovi mladih ljudi o političkim sistemima (poverenje u institucije, sistem, medije) i individualno osećanje slobode i bezbednosti, odnos prema participaciji u sistemu i u institucijama, prema politici, liderstvu i medijima, ponašanje u porodici i na društvenim mrežama…

ICCS 2022 daje odgovore na ključna pitanja od interesa u građanskom obrazovanju kao što su: da li škole pružaju mogućnost za otvorenu debatu i učešće u podsticanju znanja, stavova i angažovanja, kako adolescenti gledaju na različita društvena i politička pitanja dok se približavaju dobi za glasanje i kako sve veći značaj društvenih mreža utiče na građanski aktivizam mladih.

„Nakon prvih analiza postignuća i znanja o građanskim vrednostima ukazuje se na potrebu za unapređenjem nastave i učenja, u delu jačanja interesovanja dečaka za građanske vrednosti, uspostavljanjem metodičkog pristupa koji omogućava učenicima da razviju sistem znanja i veština za istraživanje, kritičku procenu, primenu informacija i rasuđivanje iz različitih izvora u školskom i svakodnevnom životu, kao i da se u okviru škola kreira motivišući kontekst za razvijanje građanskog aktivizma kroz različite radne akcije, volonterske i humanitarne aktivnosti”, jedan je od zaključaka iz našeg nacionalnog izveštaja.

ICCS istraživanja se sprovode svakih šest godina.

Pored Srbije, u ICCS istraživanju 2022. godine učestovali su: Brazil, Bugarska, Kineski Tajpej, Kolumbija, Hrvatska, Kipar, Danska, Estonija, Francuska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska, kao i dva entiteta za benčmarking – nemačke države Severna Rajna-Vestfalija i Šlezvig-Holštajn (benčmark učesnik je zapravo izdvojeni obrazovni entitet i on se tretira kao zasebna „celina” kada se porede rezultati postignuća).

Sedam država, kao i benčmark učesnik Severna Rajna-Vestfalija, imali su nacionalne proseke koji su bili znatno iznad proseka ICCS-a 2022.

Osam zemalja je imalo rezultate znatno ispod ovog proseka, među kojima je i Srbija, dok je pet država (Španija, Litvanija, Holandija, Francuska i Slovenija) bilo na nivou međunarodnog ICCS proseka.

Drugi nemački benčmark učesnik Šlezvig-Holšajn nije ispunio uslove uzorkovanja.

Devojčice su pokazale veće znanje o građanskim vrednostima od dečaka, što je slučaj i u Srbiji.

U našoj zemlji uzorak je činilo 2.640 učenika uzrasta od 14 godina, iz 150 škola.

Nije pravljena razlika među učenicima prema tome da li pohađaju građansko vaspitanje ili versku nastavu. Sva pitanja su identična za sve zemlje učesnice.

Osim na globalnom nivou, rezultati su predstavljeni prema nivoima na referentnoj skali koji su zapravo hijerarhija znanja o građanskim vrednostima u smislu da to znanje postaje više sofisticirano, kako učenik postiže više postignuće na skali.

Viši nivoi na skali obično predstavljaju složenije sadržaje i kognitivne procese na način kako su predstavljeni kroz odgovore učenika.

Međutim, važno je napomenuti da svi nivoi ove skale mogu uključivati sadržaje koji se odnose na oba kognitivna domena (reproduktivno znanje i rasuđivanje i primena znanja), tako da napredovanje ne predstavlja samo put od pukog poznavanja sadržaja na dnu skale do samog rasuđivanja i primene na vrhu te skale, navodi se u izveštaju.

U ICCS-u 2022, najviši nivo je A. Njega je dostiglo 14 odsto osmaka iz Srbije, dok je prosek zemalja učesnica 30,6 procenata.

Prema broju đaka koji su postigli rezultate na B nivou naši učenici su dostigli međunarodni prosek (oko 30 odsto).

Na nivou C su postignuća 32,7 odsto učenika iz Srbije (ICCS prosek je 23,8 odsto), na D nivo ih je 19,4 odsto (međunarodni prosek je 11,8), a ispod tog nivoa ostalo je 4,2 odsto osmaka, što je skoro duplo više nego što je prosek država učesnica (2,6).

Iz ovih podataka istraživači su izvukli zaključak da većina testiranih učenika osmog razreda iz Srbije zna da poveže opšte principe demokratije sa svakodnevnim situacijama u kojima se pokazuje njihova zaštita ili osporavanje, kao i da su upoznati sa osnovnim konceptima pojedinca kao aktivnog građanina i održivosti životne sredine.

U većini država učesnica, približno 60 procenata učenika je postiglo rezultate koji su ih rangirali u okviru nivoa A i B zbirno na ICCS skali znanja o građanskim vrednostima. U Srbiji, ovaj procenat je 43,6 odsto.

„Dakle, skoro polovina testiranih učenika u Srbiji dostigla je najviše referentne nivoe znanja, što znači da su uradili kognitivno zahtevnije zadatke. Budući da su ovde zastupljene teme od kojih većina nije bliska našim učenicima, možemo reći da su se oni sjajno snašli i pokazali visok stepen kognitivnih sposobnosti, kritičke perspektive i zaključivanja”, kaže Tanja Trbojević, nacionalni koordinator ICCS istraživanja za Srbiju.

Ona pojašnjava i šta tačno mogu đaci čija su postignuća na najvišim nivoima.

Đaci iz Hrvatske uspešniji od naših osnovaca

„Nivo A se odnosi na učenike koji pokazuju holističko znanje i razumevanje građanskih koncepata i pokazuju neku kritičku perspektivu. Učenici koji pokazuju nivo A povezuju procese društvenog i političkog organizovanja i uticaja i pravnih i institucionalnih mehanizama koji se koriste za njihovu kontrolu.

Oni iznose tačne hipoteze o koristi, motivacijama i verovatnim ishodima institucionalnih politika i aktivizma građana. Oni integrišu, opravdavaju i ocenjuju date pozicije, politike ili zakone na osnovu principa na kojima su zasnovani. Učenici pokazuju poznavanje ekonomskih veza među zemljama i strateške prirode aktivnog učešća u demokratskom društvu”, ističe Trbojević.

Nivo B znači da su učenicima mnogo bliskije bile teme sa ovog nivoa, a i malo lakši i manje apstaktni zadaci.

„Učenici koji dostižu nivo B pokazuju upoznatost sa širokim konceptom predstavničke demokratije kao političkog sistema. Oni prepoznaju načine na koje institucije i zakoni mogu biti u službi zaštite i promovisanja vrednosti i principa društva. Prepoznaju potencijalnu ulogu građana kao birača u predstavničkoj demokratiji i generalizuju principe i vrednosti iz konkretnih primera politika i zakona.

Učenici razumeju uticaj koji građanski aktivizam može imati i izvan lokalne zajednice. Oni shvataju uticaj koji ima uloga svakog aktivnog građanina na šire građansko društvo i svet uopšte, uključujući i način na koji se to sprovodi kroz globalno građanstvo i savesnu potrošnju“, kaže Trbojević.

Prema njenim rečima, jedna od najvažnijih razlika između B i A nivoa je u tome što učenici sa nivoa A, pored znanja nivoa B, pokazuju i kritički pristup u povezivanju i objašnjavanju tema koje se tiču društvenog i političkog organizovanja i aktivizma uopšte.

I dok je samo 14 odsto naših učenika dostiglo nivo A, u Hrvatskoj, ih recimo, na tom nivou ima 36 odsto.

Trbojević kao jedan od razloga zašto je Hrvatska toliko iznad postignuća učenika u Srbiji navodi to što je ova država u više ciklusa učestvovala u ICCS istraživanju i sigurno korigovala nastavne programe nakon prethodnih ciklusa.

To važi za većinu država sadašnjih učesnica. Srbiji je ovo prvo učešće i susretanje sa mnogim temama koje se u našem obrazovnom sistemu ne obrađuju, pojašnjava sagovornica Danasa.

„Drugi razlog je takođe bitan, a to je kako se u kom obrazovnom sistemu tretira građansko obrazovanje. Postoje četiri kategorije: predaje se kao poseban predmet, integrisano je u predmete koji se odnose na društvene nauke (npr. istorija, geografija, pravo ili ekonomija), integrisano je u sve predmete koji se predaju u školi i kao vannastavna aktivnost. Srbija je jedina država od svih koje su učestvovale gde se ono predaje samo kao poseban predmet. Hrvatska, na primer, kao i još neke zemlje, ima građansko obrazovanje zastupljeno u sve četiri kategorije, a u većini država ono je zastupljeno u dve ili tri kategorije, što ukazuje da se kod nas mnogo manje tema obrađuje nego u ostalim obrazovnim sistemima”, navodi Trbojević.

Istraživanje ICCS sprovodi Međunarodna asocijacija za evaluaciju obrazovnih postignuća (IEA), a u našoj zemlji Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Primeri zadataka

U nacionalnom izveštaju dati su i primeri zadataka koje su učenici rešavali.

Na pitanje koja je jedna od glavnih uloga vojske u demokratskoj zemlji – tačno je odgovorilo 94 odsto učenika iz Srbije, dok je ICCS prosek bio 80 odsto.
Učenici su pitani i kako prisustvo lažnih vesti može da šteti demokratiji i tražilo se da navedu dva načina. To je uspelo samo 14 odsto naših đaka (ICCS prosek je 21odsto).

U jednom od zadataka se tražilo da učenici napišu koji razlog najbolje objašnjava zašto demokratska država sa zvaničnom religijom ne može da zahteva od škola nastavu iz te religije, uz četiri ponuđena odgovora (1. U demokratiji, učenici bi trebalo o verskim uverenjima da uče samo van škole. 2. U demokratiji, samo odrasli treba da uče o verskim uverenjima. 3. U demokratiji, vlada ne bi trebalo da nameće učenicima verska uverenja.* 4. U demokratiji, učenici bi uvek trebalo da slede verska uverenja svojih roditelja.).

U Srbiji je zabeleženo 55 odsto tačnih odgovora, dok je prosek na nivou svih zemalja učesnica 72 procenta.

Na pitanje zašto je kontrola Vlade nad izveštavanjem novinara pretnja demokratiji (1. Novinari bi mogli biti sprečeni da istinito izveštavaju.* 2. Novinari će možda biti plaćeni manje za posao koji obavljaju. 3. Ljudi će možda početi da čitaju novine iz drugih država. 4. Ljudi bi mogli odlučiti da ne glasaju za tu vladu na sledećim izborima), korektno je odgovorilo 39 odsto učenika iz Srbije (međunarodni ICCS prosek je 64 odsto).

Kod ponuđenih odgovora u zadacima oznaka * znači da je to tačan odgovor.