foto: A.D.M./DanasAgrarni analitičari slažu se u oceni da mere o kojima pregovaraju poljoprivrednici i Vlada Srbije krotkoročnog su karaktera i neće našu poljoprivredu izvući iz decenija zaparloženosti.
Subvencionicanje goriva, moratorijum na kredite, premija za mleko od 15 dinara po litri i još nedogovorena cena suncokreta od 73 dinara, koliko traže poljoprivrednici, i 70,5 koliko im se nudi, je ono što se izbistrilo kao dogovor između zemljoradnika koji protestuju i Vlade Srbije.
Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, kaže za Danas da su zahtevi ratara heterogeni i da je sa aspekta njih samih očigledno bila odluka da nije dobro da izlaze sa previše zahteva.
“Subvencionisanje cene đubriva i goriva su dugoročni zahtevi koji mogu da se usvoje u narednom agrarnom budžetu i reše ovaj problem na sistemski način, što bi na duži rok bilo od pomoći. Zahtev oko cene suncokreta već ne. Ministarstvo ako hoće da reši problem tržišne relaksacije, trebalo bi da pažnja usmeri na subvencije po hektaru. Taj zahtev su poljoprivrednci na početku i imali. Tako bi se oslobodili rizika tržišne cene koja u nekom trenutku može da padne ispod cene proizvodnje”, rekao je Galetin.
Dodaje da pažnja mora da se usmeri na dugoročne mere i ocenjuje da „tražiti od žetve do žetve novu cenu proizvoda ratarima i državi neće ništa doneti“.
Za početak, smatra, agrarni budžet obavezno mora biti povećan.
Ovako, kako kaže, deo ratara nije primenio punu agrotehniku, jer nisu mogli da zatvore računicu, a da im nešto ostane.
“Suncokret je još i najbolje podneo sušu, za razliku od soje i kukuruza gde ćemo imati još veće gubitke. U maju je suncokret bio 105 dinara, a sada kada se priblizava žetva i 56 dinara po kilogramu. Ova cena sto je država ponudila sa maržom je neko solomonsko rešenje, koje bi moglo u ovom trenutku sve zatvoriti, da zemljoradnici budu na nuli ili u malom plusu”, nastavio je Galetin.
Milan Prostran, agroekonomista, slaže se da je poljoprivrednicima zbog ukupne situacije dogovorelo, ljudi su zaduženi i sada nemaju izlaz.
Sve se dešava i u vreme tehničke vlade koja ne može da predlaže zakone niti bilo kakva dugoročna rešenja.
„Razumem seljake, deo dohotka su izgubili jer je bila zabrana izvoza kad su bile najviše cene otkad svet zna za sebe i preko ovih zahteva pokušavaju da nadoknade dohodak koji je tada izgubljen. Najviše se tu sapliću oko cene suncokreta. Bilo bi realnije da tržište plati koliko može, a da država eventualno utvrdi premiju. Država ima taj instument, kao i za mleko“, izjavio je Prostran.
Za dugoročno planove smatra da će Srbija morati da donese zakon o regresima, koji bi sistemski rešio regresiranje mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte. Svake godine Narodna skupština bi određivala koliko će se utrošiti novca za tu namenu.
„Sve naše vlade razmišljaju od danas do sutra, neko je davao subvencije za površinu zemlje, pa drugi za đubrivo, ali niko nije rešavao problem. Moramo donositi zakone, a ne sklapati dogovore koji nisu pravni akt i na ništa ne obavezuju. Mi ne znamo kada će završiti ovaj rat, a zemlje koje ratuju imaju đubrivo“, dodao je Prostran.
Kako predviđa, imaćemo dovoljno hrane za naše potrebe i nešto će nam ostati i za izvoz, ali manje nego prethodnih godina.
Vojislav Stanković, agroanalitičar, smatra da su kratkoročno premije za mleko opravdane, dok je cena suncokreta delimično opravdana.
“Dugoročno efekata neće biti, a ova kriza je dugoročnog karatkera. Imaćemo svake godine ovakve događaje na ulicama. Mlekarstvo kakvo sada imamo ne može da opstane, kolike god premije bile. U centralnoj Srbiji proizvodnja mleka ima socijalni karatker, domaćinstvo drži po dve krave. Fali nam mleka ekstra klase. Proizvođači mleka moraju imati svoje zadruge, kantičarenje će nas upropastiti. Primera, Hrvati nisu reformisali mlekarstvo koja je bilo dominantno u Slavoniji i ta regija im se danas ispraznila“ kazao je Stanković.
Niko ne priča o tome i, kako kaže, što značajan deo proizvodnje iz prehrambenog sektora odlazi u sektor enegetike, za biodizel i bioetanol. Zbog toga naš novi nacionalni program treba da usaglasi obe te grane i poljoprivredu i energetiku.
Krivicu države vidi i u tome što više nemamo velike kombinate poput PKB-a, koji su bili stabilizirajući faktor u ponudi hrane. Uspeli smo da ih uništimo, a u ovakvim situacijama bi nas spasili.
„Trebalo je država više uloži u fazi setve,jer su zemljoradnici dobar deo toga sami finasirali, zbog čega nije primenjena puna agrotehnika. Sad kad su prinosi ispod očekivanog ratari su dosli u situaciju da nemaju ništa. Oni traže da sačuvaju barem osnovicu“, zaključio je Stanković.
Više informacija iz ovog grada čitajte naposebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
