Kako bi mogla da se organizuje nastava u školama od 1. septembra

U uslovima onlajn nastave ocenjivanje nema nikakvog smisla jer je primećeno da je broj odličnih učenika u gimnazijama sa 40 do 45 odsto porastao i do 60 odsto. Sem toga, ako se nastavi kao do sada škola gubi svoju vaspitnu funkciju. Upravni odbor Društva direktora škola će sledeće nedelje održati sastanak na kome ćemo kao praktičari koji organizuju nastavu u školama ponuditi svoja rešenja i ideje Ministarstvu prosvete kako bi nastava mogla da izgleda od 1. septembra – kaže za Danas Ivan Ružičić, predsednik UO Društva direktora škola Srbije, koji je i direktor Gimnazije u Čačku.

Komentarišući predložene modele organizacije nastave koje je izneo resorni ministar, Ružičić napominje da se mora izbeći da nastavnici dva puta predaju istu lekciju jer bi to bilo teško organizovati, a s druge strane bi bilo veliko opterećenje za prosvetne radnike.

On smatra da se nastava može organizovati tako da časovi traju od 30 do 35 minuta, a da u učionicama bude po 15 učenika. To, međutim, ne znači da nastavnici posle rada u školi, od kuće drže onlajn nastavu drugoj polovini odeljenja.

– Moja ideja je da se odeljenja podele na pola, da nastavu u školi jedne nedelje sluša jedna polovina, a naredne nedelje druga. Ideja je da se „vežu“ po dva učenika, da onaj ko je te nedelje u školi šalje materijale učeniku koji je kod kuće, a naredne nedelje da se zamene. Tako bi svako imao priliku da pita nastavnika ono što mu nije jasno kad nije bio u školi – objašnjava Ružičić.

On kaže da treba napraviti klizni raspored zvonjenja, što znači da na odmor neće u isto vreme izlaziti svi učenici i naglašava da se i đaci i nastavnici moraju strogo pridržavati rasporeda časova kako bi se međusobni kontakti sveli na minimum.

– Velike škole koje imaju po deset odeljenja u jednoj generaciji, a 40 odeljenja u celoj školi mogu na ovaj način da se organizuju. Ako u jednoj smeni dođe 150 učenika i oni se podele u deset učionica, i uz to napravite klizni raspored zvonjenja, rizik od zaraze može da se smanji na minimum. U Srbiji imate 30 odsto škola koje imaju do 10 učenika u odeljenjima i imate 400 do 500 velikih škola sa preko 30 odeljenja, kada njih organizujemo mi smo rešili ceo sistem. Uz poštovanje opštih sanitarno-higijenskih uslova koje treba da donesu nadležne službe, svakoj školi bi trebalo prepustiti autonomiju da nastavu organizuje u skladu sa svojim kapacitetima – smatra Ružičić.

Na pitanje kako obezbediti dovoljan broj nastavnika, on kaže da bi bila šteta da isti profesori moraju da dolaze i u prepodnevnoj i u poslepodnevnoj smeni, te da bi se to moglo izbeći unutrašnjom organizacijom škole.

Moguće je, recimo, da jedan nastavnik predaje gradivo iz hemije svim odeljenjima prvog razreda, a da đake ispituju njihovi nastavnici.

Ružičić tvrdi da su nastavnici spremni i da sami snimaju svoje časove koje bi „kačili“ na sajt škole, te da za Ministarstvo prosvete ne bi bio veliki trošak da nabave određeni broj kamera svakoj školi.

Ružičić kaže da bi đaci koji nemaju uslove da prate onlajn nastavu trebalo da imaju prioritet da dolaze u školu i pretpostavlja da je najveći broj takvih učenika iz seoskih škola koje i inače nemaju mnogo đaka pa je nastavu lakše organizovati.

Na naš komentar da je obrazovni sistem u Srbiji visoko centralizovan i da davanje autonomije školama u ovakvoj situaciji liči na prebacivanje odgovornosti, Ružičić odgovara:

– Tačno je to što kažete da su mnogi direktori postavljeni kao su postavljeni, da samo čekaju instrukcije Ministarstva i da ih ništa ne interesuje, ali svi moraju da se  trgnu i da počnu o tome da razmišljaju. Naš sistem nije negovao autonomiju i možda je ovo dobra prilika da se škole ohrabre jer sve odluke moraju da se donose zajednički u saradnji direktora, nastavnika, sindikata i roditelja. Škole mogu i da preuzimaju modele od drugih, ionako treba jedni od drugih da učimo – navodi naš sagovornik.

Odluku prepustiti roditeljima

Na naš komentar da bi prepuštanje odluke roditeljima da li će decu da šalju u školu ili će da biraju onlajn nastavu moglo da isprazni pre svega srednje škole, Ivan Ružičić veruje da se to neće desiti i da većina učenika i njihovih roditelja ceni znanje.

– Nisam za to da se deca teraju silom u školu, ima porodica u kojima su neki od članova u riziku od zaraze, takođe će i neki nastavnici tražiti neku vrstu pogodnosti i izuzeća pa ćemo na nivou aktiva morati da se organizujemo. Mislim da roditeljima treba ostaviti mogućnost da se opredele da li žele da njihova deca slušaju onlajn nastavu, ali će svakako morati da budu ocenjivani u školi – smatra Ružičić.

Lončar: O nastavi 20. avgusta

Na pitanje kako će biti organizovana nastava u školama i da li će početi 1. septembra, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je u Novom Sadu rekao da to mnogo zavisi od toga kako se budemo ponašali i da će se više znati 20. avgusta kada bude jasna epidemiološka situacija. „U svakom slučaju biće organizovano tako da bude bezbedno i za đake i za nastavnike“, zaključio je Lončar. R. B.