Kako će izgledati buduća vakcinacija protiv kovida: Mnogo pitanja, malo odgovora

Ovo su pitanja na koja naučnici još uvek nemaju odgovore jer se ne može sa sigurnošću znati kako će se SARS-CoV-2 u budućnosti menjati. Ipak, primeri koji dolaze sa južne hemisfere daje bar privremeni putokaz.

Četvrta doza za veći broj ljudi

Svetska zdravstvena organizacija nedavno je navela da prilikom davanja preporuka za vakcinaciju protiv kovida 19 treba uzeti u obzir sezonalnost novog virusa, odnosno činjenicu da je broj obolelih tokom zime najveći.

Upravo je to učinilo Australijsko telo za imunizaciju (ATAGI), koje je pred početak zime na južnoj hemisferi, proširilo grupu ljudi koji bi  trebalo da prime četvrtu dozu vakcine.

Do skoro je ATAGI preporučivao da četvrtu dozu dobiju stariji od 65, osobe koje borave u staračkim domovima i sličnim ustanovama, i ozbiljno imunokompromitovani građani.

Pred zimu ta preporuka je proširena i na osobe mlađe od 65 godina koje imaju obolenje zbog koga mogu da razviju teži oblik kovida 19, kao i osobe sa invaliditetom koje imaju više komorbiditeta zbog kojih su u većem reiziku od težeg oblika bolesti.

Hronična obolenja koja po mišljenju ATAGI svrstavaju osobu u rizičnu grupu su kancer, hronična zapalenjska obolenja koja se leče imunosupresivnim ili imunomodulatornim lekovima, hronične bolesti pluća i jetre, teško hronično obolenje bubrega, hronične neurološke i kardiološke bolesti, dijabetes, gojaznost i neuhranjenost.

ATAGI dodaje i da mlađe osobe (od 16 do 40 godina), koje imaju neko od obolenja koje ih svrstava u rizičnu grupu, treba da se posavetuju sa doktorom prilikom odluke o četvrtoj dozi.

Australijsko savetodavno telo dodaje i da četvrta doza se za sada ne preporučuje zdravim osobama starosti od 16 do 64 godine koji nemaju rizik od težeg kovida 19, trudnicama koje nemaju komorbiditete, kao ni zaposlenima u određenim sektorima poput zdravstva a koji nemaju hronična obolenja.

Kako je (za sada) u Evropi?

U evropskim zemljama za sada četvrtu dozu uglavnom mogu primiti stariji građani i imunokompromitovani pacijenti, mada se očekuje da se ove preporuke promene pred zimu.

Primera radi u Velikoj Britaniji drugi buster se daje starijima od 75, osobama koje žive u staračkim domovima i starijima od 12 godina sa oslabljenim imunim sistemom.

U Francuskoj na četvrtu dozu mogu računati stariji od 60 godina, imunokompromitovani, kao i oni koji žive u ustanovama socijalne zaštite.

U Srbiji četvrtu dozu mogu primiti svi koji to žele mada domaće savetodavno telo za imunizaciju drugi buster savetuje pre svega onima koji su u posebnom riziku od težeg oblika kovida 19.

Pri tome, stav Evropske agencije za lekove (EMA) i Evropskog centra za kontrolu boelsti (ECDC) jeste da četvrtu dozu treba da prime samo stariji od 80 godina.

– Trenutno nema jasnih dokaza u EU da zaštita koju vakcine pruža od teškog obolevanja značajno slabi kod odraslih sa normalnim imunim sistemom koji imaju između 60 i 79 godina i stoga nema jasnih dokaza koji bi podržali upotrebu četvrte doze (u ovoj starosnoj grupi) u ovom trenutku – saopštila je EMA, dodajući da se preopurke mogu i promeniti u zavisnosti od epidemiološke situacije.

Donekle sličan stav ima i Svetska zdravstvena organizacija, koja je nedavno iznela svoje mišljenje o četvrtoj dozi na osnovu analize do sada objavljenih studija.

– Ove studije pokazale su kratkoročnu korist od dodatne buster doze RNK vakcine među zdravstvenim radnicima, osobama straijim od 60 godina i osobama sa imunokompromitovanim stanjima. Podaci koji bi govorili u prilog davanja četvrte doze mlađoj populaciji su ograničeni. Preliminarni podaci govore da je korist za mlađu populaciju minimalna – navela je SZO.

SZO takođe ističe da pravac kojim će dalje teći vakcinacija je neizvestan i da zavisi od daljih promena virusa.

-Postojeće vakcine koje su bazirane na prvobitnom soju zadržale su viskoku efikasnost u zaštiti od težeg obolevanja, ali je efikasnost vakcina smanjena u slučaju zaštite od inficiranja i simptomatskih oblika bolesti u slučaju omokron soja – navela je SZO.

Kako je istaknuto, sveobuhvatna vakcina protiv korona virusa (ona koja bi štitila od svih novih potencijalnih sojeva, ali i drugioh korona virsua) je potrebna ali njen razvoj nije nešto što će se uskoro desiti.

Takođe postoji mogućnost da će biti potrebno da se postojeće vakcine prilagode kako bi pružile bolju zaštitu od budućih sojeva, s tim da će njihova efikasnost zavisiti od prethodno stečenog imuniteta, vremena kada je stečen i drugih faktora.

– Iako sezonalnost još uvek nije u potpunosti utvrđena za SARS-CoV-2, dokazi iz prethodne dve godine govore u prilog tome da se virus više prenosi tokom zime. Stoga i za države na južnoj i za države na severnoj hemisferi važi da prilikom planova za povećanje obuhvata primarnom vakcinacijom i za davanje buster doza onima koji su u riziku od teškog obolevanja treba uzeti u obzir sezonalnost virusa – navodi SZO.

Hoće li biti isto kao sa gripom?

Značajan broj naučnika na ovo pitanja odgovara potvrdno.

Kako piše jedan od imunologa koji je bio uključen u razvoj Modernine i Džonson&Džonson vakcinu, Dejvid R. Martinez niko nema kristalnu kuglu da bi mogao da predvidi kako će izgledati naredni soj korona virusa i koliko će biti u stanju da zaobiđe postojeći imunitet.

– Ipak posmatranje drugih respiratornih virusa koji su stvarali probleme može nagovestiti kako će budućnost izgledati  – smatra Martinez.

Jedan od tih virusa jeste virus gripa koji je postao endemska bolest.

– S obzirom na to da SARS-CoV-2 nastavlja da evoluira i verovatno će postati endemski, moguće je da će ljudima u doglednoj budućnosti biti potrebne periodične buster vakcine. Pretpostavljam da će naučnici na kraju morati da prilagode vakcinu protiv COVID-19 novim varijantama, kao što to rade za grip – dodaje Martinez.

U slučaju gripa, naučnici svake godine na osnovu sojeva koji cirkuišu južnom hemisferom prognoziraju koji će sojevi biti dominantni na severnoj hemisferi. Na osnovu tih pretpostavki prave se vakcine protiv gripa za datu sezonu.

Povremeno se desi da vakcine ne odgovaraju sojevima koji cirkulišu u onoj meri u kojoj bi to zdravstveni radnici želeli. Ipak, iako sistem predviđanja nije savršen, on spasava živote.

Martinez ističe da je sa novim korona virusom problem u tome što niko od naučnika ne može sa dovoljnom sigurnošću da predvide kako će budući soj izgledati.

Bez obzira na to on ističe da će budućnost kovid vakcinacije ići u jednom od dva pravca – ili u smeru sveobuhvatne univerzalne korona vakcine ili u smeru vakcinacije kakvu imamo u slučaju gripa.