Kako će izgledati nastavak postupka protiv Siniše Malog zbog osporenog doktorata?

Kako je Danas nedavno objavio, Odbor za profesionalnu etiku sada postupa kao prvostepeni organ, i to prema propisima koji su važili u vreme kada je doktorat Malog osporen.

U Rektoratu Beogradskog univerziteta nedavno nam je pojašnjeno da se postupak sada vodi u skladu sa Pravilnikom o radu Odbora za profesionalnu etiku iz 2007. godine zbog toga što je inicijalni zahtev bio podnet 2014, a u postupku koji je poništen presudom Upravnog suda primenjivao se Pravilnik o utvrđivanju neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova donet 2016. godine, što je Ustavni sud protumačio kao neustavno zbog zabrane retroaktivnosti.

Pravilnik o radu Odbora za profesionalnu etiku iz 2007. je predviđao samo univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku i Etički odbor Univerziteta, pa je Odbor bio prvostepeni organ.

Tek su pravilnici iz 2014. predviđali osnivanje etičkih komisija po fakultetima i njihovu prvostepenu nadležnost (sem u posebnim slučajevima, što ovde nije slučaj), a univerzitetski Odbor je postao drugostepeni organ.

– Prelaznim i završni odredbama iz 2014. predviđeno je da se svi nezavršeni predmeti koji su pred Odborom ustupe za dalji rad fakultetskim. Do toga je došlo i u slučaju Siniše Malog pa je postupala Etička komisija Fakulteta organizacionih nauka, kao prvostepena. Na kraju je doneta prvostepena odluka, došlo je do žalbe (jednu je potpisala rektorka, jer je bilo sporno ko je pokrenuo postupak i ko je ovlašćen na žalbu, drugu grupa profesora). Odbor za profesionalnu etiku je usvojio žalbe, koju je Senat potvrdio i izrekao pravnu posledicu. Potom je sud poništio odluku Odbora, pa je sve moralo pasti. Ako je poništen Pravilnik iz 2014, u daljem postupku se primenjuje onaj iz 2007, a on nema fakultetske organe. To bi značilo da se postupak vodi od početka – sumira izvor Danasa sa Beogradskog univerziteta šta se sve dešavalo i kako bi mogao da izgleda nastavak postupka.

Nedozvoljeno plagiranje

U vreme kada je osporen doktorat Malog cela procedura počela je na osnovu dopisa koji je Rektorski kolegijum uputio Fakultetu organizacionih nauka, na kome je Mali odbranio disertaciju, tražeći da se o navodima iznetim u tekstu profesora Raše Karapandže na sajtu Peščanika izjasni Nastavno-naučno veće FON-a.

Formalni zahtev za pokretanje postupka nije bio podnet tadašnjem Odboru za profesionalnu etiku, pa je izveštaj komisije FON-a koji je usvojilo NN veće poslat Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka UB koje taj izveštaj nije usvojilo .

Naš izvor sa UB objašnjava da je u nadležnosti veća naučnih oblasti davanje saglasnosti na predlog teme doktorske disertacije, kao i na referat o podnetoj doktorskoj disertaciji koja se brani na fakultetu, te da se ono izjašnjava i kada postoji prigovor pre odbrane ili se pojavi nakon što je doktorat odbranjen. Po toj logici je odgovarajuće veće postupalo i u pomenutom slučaju.

Sedam meseci kasnije pred isto veće stiže zahtev da se ponovo izjasni o izveštaju fakultetske komisije jer sadrži nove elemente i činjenice, ali je, kako stoji u zapisniku sa sednice, „Veće jednoglasno zaključilo da se neće izjašnjavati do donošenja opšteg akta Univerziteta kojim će biti propisano nadležno telo, procedura i metodologija za utvrđivanje plagijata“.

Tada se krenulo u izradu novog Pravilnika o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja po kome se kasnije postupalo.

Upućeni kažu da se, osim činjenice da obrazložen predlog kojim je osporen doktorat Siniše Malog nikada nije podnet, otvara dilema da li sadašnji Odbor za profesionalnu etiku koji je drugostepeni organ može da postupa kao prvostepeni, te da li je reč o istom organu budući da po aktuelnom propisu Odbor ima sedam članova, dok po prethodnom broji devet.

S druge strane, i prethodni Kodeks profesionalne etike UB, smatra plagiranje kao etički prekršaj, propisujući da se „kao moralno neprihvatljivo ponašanje posebno izdvaja svaki oblik plagiranja radova i ideja učinjen od strane člana akademske zajednice“.

Naši izvori sa Beogradskog univerziteta kažu da je u prethodnom postupku koji je osporen zbog proceduralnih propusta jasno utvrđeno da se Siniša Mali neakademski ponašao prilikom izrade disertacije i da to sud niti je osporio, niti je bio nadležan da se bavi sadržinom njegovog doktorata.

Sada se, kaže, traži način da sve bude pravno „čisto“, ali niko iz akademske zajednice ne dovodi u sumnju ono što je već zaključio Odbor za profesionalnu etiku, a dva saziva Senata potvrdila.

Šta predviđa procedura po starom pravilniku?

Pravilnik iz 2007. predviđa da predlog za pokretanje postupka pred Odborom mora biti detaljno obrazložen, a ukoliko je nepotpun i neuredan Odbor ga vraća predlagaču i određuje rok za odrediti rok za otklanjanje nedostataka.

U slučaju da predlagač u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, Odbor rešenjem odbacuje predlog. Ako Odbor smatra da su ispunjeni uslovi za vođenje postupka, donosi rešenje o njegovom pokretanju.

Procedura podrazumeva zakazivanje raspravne sednice na koju se poziva predlagača, lice protiv koga je pokrenut postupak, svedoke i, po potrebi, druga lica. U slučaju odsutnosti lica protiv koga je pokrenut postupak, koje je uredno pozvano a nije opravdalo svoj izostanak, raspravna sednica će biti održana. Odsustvo uredno pozvanog predlagača ne predstavlja smetnju za održavanje raspravne sednice, predviđeno je Pravilnikom.

Raspravna sednica počinje izlaganjem navoda predlagača, a nakon toga lice protiv koga je pokrenut postupak iznosi svoje stanovište.

Nakon toga sledi dokazni postupak u kojem Odbor izvodi dokaze koje su predložile stranke, a izuzetno može odlučiti da izvede određeni dokaz.

Po završetku dokaznog postupka predsednik Odobra poziva stranke da daju završnu reč, nakon čega objavljuje da je raspravna sednica završena.

Po završetku raspravne sednice Odbor pristupa većanju i glasanju. Odbor može doneti rešenje o odbijanju predloga ili rešenje o oglašavanju odgovornim lica protiv koga je pokrenut postupak.

Ako Odbor smatra da su ispunjeni uslovi za neku drugu vrstu odgovornosti, obavestiće o tome rektora Univerziteta, piše u Pravilniku.

Rešenje o oglašavanju odgovornim lica protiv koga je pokrenut postupak Odbor donosi kada utvrdi postojanje povrede etičkih načela i odgovornost lica protiv koga je pokrenut postupak i izriče mu jednu od mera za povredu etičkih načela – opomenu, javna opomenu ili javnu osudu.

Na prvostepenu odluku može da se uloži žalba Senatu, a odluku o žalbi donosi Etički odbor, u roku od tri meseca. Etički odbor može rešenjem žalbu odbaciti, odbiti ili usvojiti.

Etički odbor je organ Senata koji odlučuje u krajnjoj instanci u postupku povodom kršenja Kodeksa profesionalne etike, a i stari pravilnik predviđa da se protiv rešenja Etičkog odbora može uložiti tužba Upravnom sudu.