Kako će svet izgledati posle omikrona?

– Živimo pored vulkana koji ne vidimo i ne znamo kada će da eruptira – kaže infektolog Jake Lemieux, koji na Harvardu vodi grupu za istraživanje sojeva virusa.

U tekstu objavljenom na sajtu Medicinskog fakulteta Harvarda, koji je posvećen budućnosti nakon omikrona, Lemieux navodi da ne veruje da bi u ovom trenutku SARS-CoV-2 mogao da bude iskorenjen, jer bi za tako nešto bilo neophodno da imamo dostupnu vakcinu koja stvara potpuni imunitet.

-Nije izvesno da će se to dogoditi u narednih nekoliko godina – dodaje on.

Drugi izvesniji scenario jeste da se postigne neka vrsta imunološkog ekvilibrijuma između virusa i ljudi, odnosno da sa novim korona virusom živimo kao što živimo sa druga četiri koronavirusa koja postoje vekovima unazad, koja su endemske prirode, izazivaju blage infekcije i većina ljudi se sretne sa njima tokom detinjstva.

-Mi ne znamo odakle su ova četiri korona virusa došla. Da li su oduvek bila među ljudima ili su se pojavila i na početku napravila rusvaj kao i SARS-CoV-2 – kaže profesor molekularne medicine Jeremy Luban, koji takođe učestvuje u radu grupe za istraživanje sojeva virusa.

Kada se govori o postizanju ravnoteže, dosta često se pominje i mogućnost da virus postepeno gubi svoju virulenciju odnosno da postaje manje opasan.

Luban međutim kaže da takva očekivanja nisu zasnovana na dokazima.

-Postoje ljudi kojima se ta ideja sviđa i koji u prošlosti mogu naći jedan ili dva slična primera. Mislim međutim da ako biste pitali ljude koji se najtemeljnije bave ovim pitanje, oni ne bi bili previše ubeđeni u takvu mogućnost. Sve dok ima ljudi koje može inficirati ne postoji razlog zbog koga bi virus postao manje opasan – kaže Luban.

Njegov kolega Jake Lemieux ističe da priroda nije jednostavna i da postoji mnogo događaja koje je teško predvideti. Jedan od njih je genetska rekombinacija, čije bi posledice mogle biti i da virus postane manje i više opasan. Pri tome, rekombinacija bi mogla da se odigra na dva načina – mešnjem dva postojeća soja SARS-CoV-2 virusa (na primer delte i omikrona) ili mešanjem dva različita virusa.

-SARS-CoV-2 i drugi respiratorni virus mogli bi da razmene genetski materijal tokom umnožavanja u ćeliji domaćina i da tako nastane potpuno novi virus. Ali pošto se rekombinacija dva virusa može desiti jedino tokom umnožavanja u ćeliji domaćina, da bi se ovako nešto dogodilo neophodno je da SARS-CoV-2 sretne drugi virus koji se umnožava u isto isto vreme kad i on u istoj ćeliji – navodi se u tekstu na sajtu Medicinskog fakulteta Harvarda.

Luban i Lemieux na kraju veruju da će doći do izvesnog primirja između virusa i domaćina s tim da će postojati perioda kada će broj zaraženih rasti. Kako navode, za sada izgleda da prethodno stečeni imunitet čuva ljude od teške forme bolesti bez obzira na to kojim sojem se zaraze. Prethodni imunitet međutim nije podjednako uspešan u sprečavanju simptomatski oblika infekcije.

-Mislim da će se virus pojavljivati sezonski, da će imati manje uticaja na ljude kada bukne, ali mislim da će biti i perioda sa većim brojem obolelih zbog promena u prenosivosti, sposobnosti da zaobiće postojeći imunitet ili drugih faktora – zaključuje Lemieux.

Otkuda se pojavio omikron?

Postoji više različitih teorija o tome kako su nastali novi sojevi korona virusa odnosno odakle su došli. Jedna od njih jeste da nastaju u imunokompromitovanim pacijentima u kojima virus može da bude prisutan mesecima. Lemieux i Luban primećuju da su mnoge mutacije koje su nastale u alfa, beta, gama, delta i omikron varijanti prethodno viđene kod osoba koje su imale hroničnu SARS-CoV-2 infekciju i koje nisu uspevale da se otarase virusa. Oni smatraju da ove dugotrajne infekcije, odnosno ono što se dešava sa virusom u tim prilikama,  mogu dati naznake kako bi neke buduće varijante mogle izgledati zbog čega bi trebalo da budu pažljivo posmatrane.