Kako čepovi mogu pomoći onima kojima je najpotrebnije?

Do sada su uz pomoć svojih volontera i građana prikupili 500 tona čepova i obezbedili 54 pomagala za decu. Pobednici su u kategoriji glas građana, što znači da su ih građani predložili i za njih glasali.

Kako kaže predsednica ovog udruženja Vanja Petković, njihovi rezultati su vidljivi i merljivi, pa je ovo priznanje nagrada za njihov dosadašnji rad.

“Mislim da su nas građani zato i predožili i glasali za nas i to nam je priznanje da smo veliki broj ljudi okupili oko istog cilja, ali ga tu i zadržali. Mi sve radimo javno, trudimo se da pomognemo što većem broju dece, ali i da podižemo svest o ekologiji i reciklaži”.

Jednom godišnje udruženje otvara konkurs na koji roditelji ili staratelji mogu prijaviti dete kome je potrebna pomoć. Kako kaže Petković, svi koji su konkurisali uglavnom su i prošli, ukoliko su to realne želje.

“To znači da tim naših lekara procenjuje da li je odgovarajuće to pomagalo koje roditelj traži. Nekad su želje roditelja nerealne jer to pomagalo neće dovesti do boljitka ili pomagalo detetu ne odgovara. Na primer, roditelji mogu konkurisati za invalidska kolica, ali lekarski tim može utvrditi da dete ne može samo sedeti ukoliko nema graničnik i kaiševe ili ako je pogrešna veličina”.

Prilikom svake prijave, udruženje prvo proverava da li to dete ima pravo da pomagalo dobije od države, jer kako kažu, mnogi roditelji nisu bili obavešteni o tome da ispunjavaju uslove za državnu pomoć. Takođe, članovi udruženja ih upućuju i na koju još to pomoć njihovo dete ima pravo.

Kako naglašava predsednica udruženja, postoji i pravilnik kojim se određuju prioriteti na osnovu socijalnog statusa, bolesti i sličnih uslova. Bitno im je i da kompanije sa kojima sarađuju imaju svoje timove lekara koji će proveriti  dečiju dokumentaciju.

“Mi sarađujemo sa kompanijama Bauerfeind i Karl Dietz, odnosno gledamo koja ima koje pomagalo i koja je spremna da nam da veći popust ili pogodnosti. Jako nam je bitno da je kompanija spremna da ode do deteta kako bi dete isprobalo pomagalo, jer se desi da to pomagalo detetu ne funkcioniše. Po istom principu sarađujemo i sa više reciklažnih centara- gledamo ko može datom trenutku više da plati čepove”.

A neka od pomagala koje je ovo udruženje dodelilo jesu elektromotorna i standardna invalidska kolica, elektricni vertikalizator, električni i terapeutski tricikli, prenosivi laptopovi za slepe.

Kako kažu iz udruženja, neka od pomagala su skuplja, neka jeftinija. U zavisnosti od pomagala, za njihovu kupovinu potrebno je od 2 do 10 tona čepova. Cena za jedan kilogram čepova, danas iznosi 30 dinara.

Za jedna elektromotorna kolica, koja spadaju u najskuplja pomagala potrebno je prikupiti oko 3,5 miliona čepova.  I to, kako kaže Petković, ne računajući troškove koji podrazumevaju račune za gorivo ili kancelariju,troškove za džakove, rukavice i slično.

Oborili su Ginisov rekord 2017. godine kada su od plastičnih čepova sastavili mozaik od 621 metra kvadratnog kako bi podigli ekološku svest, ali i pokazali da je na primer, 10 takvih mozaika potrebno za jedna elektromotorna kolica.

Udruženje sa roditeljima potpisuje ugovor o donaciji čime dokazuje da ta sredstva nije zadržalo za sebe, a sa tim mališanima, kako kaže predsednica Vanja Petković,  postaju porodica.

“Mi se svakom detetu setimo rođendana. Kad smo u tom gradu, a nekom drugom detetu uručujemo pomagalo, zovemo ih da se priključe. Trudimo se da radimo na pravi način i trudimo se da pristupimo tome jako ozbiljno zbog svakog pojedinca koji prikuplja čepove”.

Pored priznanja “Pokretači promena”, udruženje “Čepom do osmeha” dobilo je i novčanu nagradu u iznosu od 1000 dolara. Ovim novcem će Mateji Guranu iz Pančeva kupiti prenosivu tastaturu na Brajevom pismu koja tekst pretvara u glas.

Ovo udruženje broji preko 2.000 volontera, ali to je samo registrovan broj onih koji se evidentiraju na sajtu kada postave kutiju time obaveštavajući udruženje da su počeli da prikupljaju čepove, objašnjava nam Petković.

“Prilikom registracije na našem sajtu neko može da se registruje da mu kutija bude otvorenog tipa što znači da svako u prolazu može u nju da ubaci čepove i ove kutije se nalaze na mapi na našem sajtu. Postoje i kutije koje su registrovane kao zatvorene, na primer unutar firmi, škola, vrtića jer ne može bilo ko u njih da ubacuje čepove. One nisu zabeležene na mapi. Ima i onih kutija za koje nam niko nije javio, odnosno pojedinaca koji čepove donose anonimno”.

Predsednica udruženja napominje da su njihovi članovi i svi pojedinci koji u te kutije ubacuju čepove, kao i svi volonteri koji  čepove broje i prevoze.

“Svi volonteri i koordinatori rade bez novčane nadoknade u želji da nekome pomognu, u našem slučaju deci sa smetnjama u razvoju. Dakle, ti volonteri imaju svoje poslove kojima se primarno bave, imaju svoje porodice, malu decu. Nekada i dovode svije mališane da sortiraju čepove. Ima i nezaposlenih koji svo svoje slobodno vreme iskoriste da volontiraju”.

Njihov najstariji volonter je deka Mileta koji sa svojih 77 godina prikuplja i sortira čepove, pomaže oko utovara i istovara i učestvuje u manifestacijama.

Kako kažu, deca su im ciljna grupa, ali i njihovi pokretači jer su kroz igru aktivirali svoje bake, deke, roditelje, komšije. Zato članovi udruženja posećuju vrtiće, osnovne i srednje škole, ali i fakultete.

Trude se da budu što više prisutni na raznim manifestacijama i drže onlajn predavanja kako bi podizali svest o zaštiti životne sredine i prednostima reciklaže.

“Nama je cilj da osnujemo reciklažno edukativni centar gde bismo zaposlili još osoba sa invaliditetom, podstakli socijalno-ekonomsko preduzetništvo, edukovali decu. To bi bilo mesto gde bismo okupili sve ljude koji žele da doprinesu akciji, a da uz sebe imaju stručan tim”.

Udruženje je potpisalo Memorandum o saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Novom Sadu gde sarađuju sa departmanom za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine i departmanom za ekologiju i biologiju. Takođe sarađuju i sa Filozofskim fakultetom u Beogradu.

Od kako korona traje, dodatno su se aktivirali pa su spremali pakete za najugroženije i Klinički centar. Obezbeđivali su maske za građane, za udruženja koja su se javljala, policiju, slali su maske u Niš, Negotin, Aleksinac.

Najteži trenutak za udruženje bio je kada im je obijeno skladište u kome su čuvali sve do tada prikupljene čepove. Tada su bili jako ugroženi, ali im je grad Novi Sad pružio pomoć.

“Podrška je došla u trenutku kada smo se pitali kako ćemo i da li ćemo nastaviti, ali tad smo dobili kancelariju u kojoj smo danas i magacinski prostor od 150 metara kvadratnih gde smeštamo čepove koji stižu iz svih krajeva Srbije”.

U cilju edukacije građana, gradskim vlastima predložili su nacrt Programa za unapređenje životne sredine, ali želja im je da to prošire na nivo cele republike.

“Imamo određen plan aktivnosti, a to je da obiđemo sve opštine, nudimo rešenja za reciklažna dvorišta. Zato što da bi građani počeli da sortiraju otpad, njima treba ponuditi i neko rešenje, a mi smo za to spremni. Takođe, cilj nam je da obiđemo sve vrtiće i škole kako bismo edukovali decu o ovoj temi, ali i podsticanje cirkularne ekonomije kojom bismo povezali privredu sa upravljanjem otpadom. To je pogotovo važno jer ovo nepotrebno iskorišćavanje resursa dovešće nas u rat sa prirodom, koji ćemo sigurno izgubiti”.

Kako kaže predsednica udruženja Vanja Petković, ljudi žele da sarađuju, ali treba voditi računa gde otpad koji sakupljaju završava jer ih to može odvratiti od recikliranja.

“Ljudi žele  da budu ekološki osvešćeni samo im treba ponuditi rešenje i to da se kasnije ne razočaraju kada vide da je neka gradska čistoća tu flašu koju su oni ubacili u odgovarajuču kantu, odnese na isto mesto. Jako je teško povratiti poverenje građana kada se oni jednom razočaraju”.

Kako kaže Petković, ponosna je na sve volontere jer su uspeli uz udruženje da uruče četiri pomagala od kad traje korona, a broj čepova se duplo smanjio- odnosno bilo je teže prikupiti ih od građana. Reciklažni centri su takođe smanjili svoje kapacitete.

Ipak, udruženje funkcioniše. Kako kažu, nekad sa manje, nekad sa više problema. Ne bi mogli bez svojih volontera kao i svih građana koji učestvuju u akciji.

“Svi naši koordinatori i volonteri su pokretači promena u svojim lokalnim sredinama. Svi moramo da se pokrenemo jer je ovo tema svih nas. Sve će nas pogoditi ekološke nepogode ukoliko se ne budemo osvestili”, zaključuje Vanja Petković.

Nagradu “Pokretači promena” dodelila je Beogradska otvorena škola uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u cilju podsticanja drugih da rade na pozitivnim promenama u svojoj zajednici.