Kako deca podnose mere donete u vanrednom stanju?

U istraživanju je učestvovalo 1571 dete od 5 do 18 godina iz cele Srbije preko onlajn upitnika. Podaci su prikupljeni anonimno i na dobrovoljnoj osnovi.

Deca su nam putem onlajn upitnika dala odgovore na to kako se do sada nose sa krizom i kako mere u vanrednom stanju utiču na njih; šta ih najviše brine i šta im nedostaje.

Analiza istraživanja uticaja mera vanrednog stanja na decu tokom pandemije COVID-19 u Srbiji „Biti dete za vreme pandemije COVID-19“ je dostupna onlajn.

Podaci su prikupljeni tokom četvrte nedelje vanrednog stanja u Srbiji (od 30. marta. do 3. aprila). Najveći broj odgovora, preko 70 odsto, stigao je u prva dva dana od distribuiranja upitnika, što može biti pokazatelj toga koliko je deci značajno da se njihov glas čuje, objašnjavaju iz Mreže.

Zaključci istraživanja

• Restriktivne mere donete u vanrednom stanju u značajnoj meri odnose se na decu: vrtići i škole prestali su sa radom; kretanje je ograničeno; mogućnost da se vide sa svojim vršnjacima deci je ograničena i ne preporučuje se; nastava se odvija na daljinu, putem različitih aplikacija, i preko kanala Radio-televizije Srbije.
• Deca su izložena produženom strahu od opasnosti da se zaraze virusom korona.
• Deca koja imaju porodično okruženje koje je više podržavajuće bolje se prilagođavaju na krizu i vanredno stanje.
• Većina dece je za virus korona saznala preko televizije ili interneta, samo petina od roditelja. Ipak, u najvećem broju slučajeva su im roditelji glavni izvori informacija o pandemiji i bolesti COVID-19.
• Deca izveštavaju da im najviše nedostaju socijalne aktivnosti (društvo, druženje, prijatelji, izlasci) i sloboda kretanja. U značajnom procentu su izjavila da im nedostaje škola, ali, sudeći po nekim odgovorima, nedostaje im pre svega socijalni aspekt ovih ustanova, a ne edukativni.
• U vezi sa restriktivnim merama i vanrednim stanjem, kojem se na nazire kraj,  i produženim strahom od COVID-19 je i briga dece zbog neizvesnosti (koliko će trajati vanredno stanje i pandemija COVID-19, kako će se odvijati, kako će dobiti ocene, kako će upisati srednju školu). Na prvom mestu se brinu za zdravlje bliskih osoba, članova porodica, ali i drugih ljudi, uključujući brigu o tome da neko od njih može umreti.
• Određeni procenat dece postavlja egzistencijalna pitanja (da li će porodica imati dovoljno novca, da li će imati dovoljno hrane) i boje se mogućnosti dodatnog ograničavanja slobode i novih zabrana kretanja.
• Posebno zabrinjava to što se čini da deca prepoznaju potencijalno stigmatizovanje ljudi koji obole od COVID-19. To se ogleda u odgovorima dece koja se boje da ne prenesu virus bliskim ljudima, jer će onda biti „kriva“ ako se neko od njih razboli.
• Deca svoje brige najčešće dele sa roditeljima, zatim drugarima i drugim članovima porodice, i na kraju nastavnicima.
• Najveći broj dece (83.3 odsto) izjavilo je da nema problema sa onlajn nastavom.
• Skoro polovina dece poseduje svoj lični računar (48.3 odsto), 37 odsto deli računar sa ukućanima, a 14.7 odsto dece uopšte nema pristup računaru.
• Deca su u velikoj meri zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima, ali nešto manje zadovoljna time koliko roditelji/staratelji mogu da im objasne delove gradiva koje ne razumeju.
• Značajno veće probleme u nastavi imaju deca koja su manje zadovoljna komunikacijom sa nastavnicima.

U vezi sa nastavom na daljinu deca su prijavljivala da imaju problem sa internetom (pristup internetu, loša veza); sa tim da nemaju kome da se jave kada im nešto nije jasno iz gradiva; da se slajdovi brzo smenjuju na TV-u i ne mogu uvek sve da pročitaju što piše na njima; ako nastavnici koriste različite aplikacije ostaju bez dovoljno memorijskog prostora na pametnim telefonima.