Kako do čistog vazduha u Lukićevu?

Ni otvaranje bioelektrane ovog leta nije, kao što se očekivalo i najavljivalo, smanjilo neprijatne mirise iz ovog postrojenja.

Nebrojeno prijava poslato je inspekcijama, pa čak i tužba protiv inspektora za zaštitu životne sredine.

Organizovani su protesti, tribine, pokušavano je na sve načine da se ukaže na problem sa smradom. Sada je u fokusu nezadovoljnih građana tužba protiv kompanije Vinex.

– Otvorila se nova mogućnost da reagujemo i mi ćemo to učiniti, tužićemo kompaniju Vinex. Naime, Zakon o zaštiti vazduha jasno definiše neprijatne mirise i štetan uticaj smrada na subjektivan osećaj neprijatnosti, bez merenja štetnih isparenja. Nijedan proizvodni objekat ne sme da šteti susedima. Zato smo zajedno sa nadležnima za ovu oblast počeli podelu obrazaca za subjektivno merenje mirisa, gde će meštani upisivati vreme kada osećaju smrad, jačinu i subjektivni osećaj koji im smrad izaziva, od toga da li im je loše, da li loše dišu, znoje se ili imaju mučninu. Naš je cilj da taj pogon uvede tehnološke izmene kako smrada ne bi više bilo – objašnjava za Danas Tomislav Stevanović, pedijatar.

Iako je neprijatne mirise teško, skoro nemoguće izmeriti, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje i savetuje smanjenje emitovanja štetenih isparenja i mirisa i na ovu činjenicu pozivaju se i meštani Lukićeva.

– Smrad u Lukićevu, koji ima koncentraciju ne-merljivih sastojaka, šteti zdravlju ljudi kod hroničnih bolesti, autoimunih bolesti, asmatičara i kardiovaskularnih bolesnika, naročito je opasan kod dece. Naglašavam, opasan je za trudnice, posebno u prva tri meseca trudnoće jer može uticati na autizam i hiperaktivnost deteta. Na kraju, ne manje važno, tu su psihosomatske bolesti i neurotičnost izazvane neprijatnošću koju stvara smrad – objašnjava Tomislav Stevanović.

Studentkinja Ana Lazić kaže da kad god dođe kući zapanji se koliko smrdi, a ovoga leta počela je da kašlje.

– Guši me, grlo me boli, to je toliko neprijatan i strašan smrad kad počne da se širi. Ne možemo da otvaramo prozore, ne vetrimo prostorije, gledamo da ne izlazimo jer nas boli glava tokom tih dana kada je smrad intenzivan. To sigurno utiče na mozak i nervni sistem, gledam roditelje kako se muče i pokušavam da im pomognem. Pisala sam na mnoge adrese ali nas svi ignorišu – priča Ana Lazić iz Lukićeva.

Ona kaže da meštanima nije cilj da zatvore ovu fabriku. Svesni su da je u izgradnju farme goveda, pogon bioetalnola i sada novu bioelektranu kompanije Vinex uloženo znatno sredstava.

– Mi ne želimo da zatvorimo Vinex, vidimo da je uloženo u selo i da neki meštani imaju tamo posao. Želimo pre svega da se poštuju ekološki standardi i da se smrad ukloni – jasna je Ana Lazić.

Ni meštanin Lukićeva Dušan Vukotić ne pristaje na novu stvarnost, tvrdeći da je ovo selo nadomak Zrenjanina imalo čist vazduh i vodu pre dolaska Vinexa.

– Ne samo što imamo problem sa smradom a nekad smo imali čist vazduh, već sada imamo i problem sa vodom. Selo se snabdeva pijaćom vodom iz reni bunara a od kada je otvorena bioelektrana sada je problem pritisak u mreži. Vode nema dovoljno i plašim se da će to vrlo brzo dovesti do iscpljivanja postojećih vodnih resursa. Osam godina nas destlierija truje, uništava zdravlje ljudi, i fizičko i psihičko. Ne vidim zašto to trpimo  – kaže Dušan Vukotić.