Kako do minimalca za sve porodilje koje su na odsustvu?

Do sada je organizovano nekoliko protesta, a najnoviji je najavljen ukoliko njihov Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ne bude dodat na dnevni red zasedanja Skupštine Srbije.

U dosadašnjoj borbi za jednaka prava svih porodilja podrška javnosti bila je od najveće pomoći.

“Da nema podrške javnosti ova inicijativa ne bi zaživela”, kaže za Danas, Tatjana Macura iz ove Inicijative i narodna poslanica.

Kako kaže, građani su o svojim pravima i obavezama informisani malo i “sve manje”.

“Malo se pravima građana bavi u školama, a još manje u medijima. Ako se to uskoro ne promeni postaćemo primer Orvelove države”, ističe sagovornica Danasa.

Prema njenim rečima, rešenje problema je u otvaranju parlamenta, neposrednoj i jednostavnoj komunikaciji odnosno direktnom kontaktu sa narodnim poslanicima.

“U 21. veku ovo je jednostavno i izvodljivo, pitanje je samo da li ima volje. Isto važi i za Vladu Srbije. Ignorisanje je najgora i najpogubnija opcija kako za parlamentarce, tako i za predstavnike Vlade”, kaže ova narodna poslanica.

A upravo je ignorisanje vlasti najveća prepreka u efikasnoj komunikaciji između građana i vlasti.

“To je, kako u životu u nekim privatnim relacijama, tako i u relaciji između vlasti i građana, jedna velika prepreka. Vlast mora da čuje probleme građana i da pokaže zainteresovanost da se njihovi problemi reše. Neki su problemi rešivi lako i brzo, neki nisu, ali građani bez obzira na težinu problema ne smeju biti ignorisani”, kategorična je Macura.

Komunikaciju između građana i valsti najčešće ometa i nedostupnost onih koji odlučuju.

“Vlada nije dostupna čak ni nama kao narodnim poslanicima, iako po prirodi stvari članovi Vlade za svoj rad odgovaraju nama, tako da samo možete zamisliti koliko su dostupni građanima. Sporost procedura, preglomazna administracija to samo dodatno otežava. Što se poslanika tiče, tu je već stvar individualna i zavisi od ličnih ambicija predstavnika građana u parlamentu Srbije – neki su u stalnoj komunikaciji sa građanima, neki povremeno, neki nisu uopšte”, kaže Macura.

A šta kad građani naiđu na ćutanje institucija?

“Jedna od mera koje građani mogu da preduzmu je da pokrenu građanske inicijative formalno i neformalno. Kriterijumi za formalno pokretanje skupštinskih procedura su visoki – prikupljanje 30.000 potpisa i više u kratkom vremenskom roku. Imajući u vidu to da formalne građanske inicijative jako često završavaju u fiokama, građani se sve češće odlučuju za neformalno delovanje – bunt na društvenim mrežama, kao i izlazak na ulice i okupljanje oko konkretnih problema. Čini mi se da je jako važno da institucije, a pre svega mislim na Narodnu skupštinu, nikako ne ignorišu ono što dolazi od građana jer, na kraju, sve one koji jesu u Narodnoj skupštini građani su i birali. Moć pojedinca ne može biti veća od moći tolikog broja građana, a teme koje oni pokreću se ne smeju ignorisati”, zaključuje sagovornica Danasa.

Koliko je budućim majkama u Srbiji teško govori činjenica da i pored niskih primanja, hrana i bebi oprema su najskuplje u regionu.