Kako do smanjenja otpada od hrane?

Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine čiji su rezultati objavljeni u publikaciji „Merenje količine i sastava otpada od hrane iz domaćinstava u Beogradu“ pokazalo je da samo u glavnom gradu Srbije svako domaćinstvo u proseku godišnje baci 108,1 kilogram jestivih i nejestivih delova hrane.

Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine objašnjava da, iako najveća količina otpada od hrane nastaje u domaćinstvima, nije zanemarljiv ni uticaj komercijalnih objekata na povećanje količine ove vrste otpada.

„Pored domaćinstava, komercijalni objekti su takođe jedni od velikih generatora otpada od hrane. Naravno, gotovo je prirodno pretpostaviti da gotovo polovina svog tog otpada dolazi iz restorana i dolazi iz objekata koji prave brzu hranu. Naravno, pored toga se hrana baca i u vrtićima i u svim organizacijama i institucijama koje imaju svoje kantine, studentske menze. Tako da, u celom komercijalnom sektoru se hrana baca“, navodi Šćekić.

Komercijalni sektor samo u Beogradu baci više od 40 hiljada tona hrane godišnje, pokazalo je najnovije istraživanje Centra za unapređenje životne sredine. To prestonicu smešta u vrh evropskih gradova po količini generisanog otpada od hrane.

Problem je, kako Ščekić ocenjuje, dvojak. Sa jedne strane, veliki broj firmi ne poštuje procedure za odlaganje otpada od hrane, a ujedno ni postojeća infrastruktura nije prilagođena odgovarajućem načinu njegovog tretiranja.

„Često ta hrana završava u komunalnom otpadu, iako bi trebala da se posebno tretira i posebno da se odlaže. Međutim, veliki broj i firmi i organizacija ne poštuje neke te osnovne elemente odlaganja otpada koji bi trebalo po zakonu da se rade, sa jedne strane. A sa druge strane ne postoji ni adekvatna infrastruktura za prihvat te vrste otpada“, objašnjava Šćekić.

Bačena hrana emituje šest odsto ukupne količine gasova sa efektom staklene bašte. Ovaj otpad čini gotovo 30 odsto otpada koji završi na deponiji u Vinči. Rešenje bi, prema Šćekićevim rečima, bilo u posebnom načinu razdvajanja a potom i odnošenja i tretiranja otpada od hrane.

„Zbog veoma lake kvarljivosti te vrste otpada potrebno je pre svega uvesti otpad od hrane kao poseban tok otpada i posebne kante i poseban režim odnošenja, kako bi se ta vrsta otpada na najbolji mogući način uklonila prvo iz urbanih sredina, a zatim i pri odlaganju na deponije“, navodi sagovornik produkcijske grupe Mreža.

Budući da u Srbiji ne postoji sistem efikasnog upravljanja otpadom od hrane, građanima ostaje da vode računa o količinama hrane koju kupujetu. Informisanje o upozorenjima „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“ koja su označena na pakovanjima važan je korak ka smanjenju otpada od hrane. Takođe, ono čime svako može da doprinese manjoj količini bačene hrane, jeste da neupotrebljenu hranu zamrzne i naknadno iskoristi.

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) sproveo je anketu o tome koliko su građani upoznati sa posledicama koje nastaje zbog bacanja hrane.

U anketi je učestvovalo više od 500 građana Srbije, a 61 odsto njih izjasnilo se da je upoznato sa činjenicom da otpad od hrane stvara veliko zagađenje životne sredine.