Kako do specijaliste u domu zdravlja

Prema nacrtu ovog dokumenta, o kome javne konsultacije traju do 22. februara, reforme će započeti integracijom zdravstvenih ustanova tako da u budućnosti umesto sadašnjih 313 postoji 117. Ovo spajanje između ostalog znači da bi studentske poliklinike bile pripojene domovima zdravlja (vidi okvir), kao i zavodi za medicinu rada.

Kako je rečeno na prezentaciji nacrta, jedan od osnovnih ciljeva jeste racionalizacija troškova, maksimalno korišćenje postojećih kapaciteta, te šansa da sistem odgovori na potrebe sve starijeg stanovništva.

Konkretnije, tvorci plana veruju da će na ovaj način biti spašene desetine hiljada života obolelih od recimo malignih bolesti s obzirom da je Srbija u neslavnom evropskom vrhu ako se posmatra odnos mortaliteta i incidencije raka.

Ono što se izdvaja kao najznačajnije iz plana za pacijente jeste da u domovima zdravlja ubuduće mogu da reše 85 odsto svih zdravstvenih problema. Umesto da se kod izabranog lekara ide po uput za specijalistički pregled, specijalisti bi trebalo da budu dostupni u domovima zdravlja i to tako što bi dolazili iz bolnica sa kojom se primarna zaštita integrisala.

S obzirom na trenutnu preopterećenost pojedinih specijalista, postavlja se pitanje hoće li ovakav plan biti moguće ostvariti i u praksi. Doktor Georgios Konstantinidis, predsednik Komore zdavstvenih ustanova, jedne od organizacija koja je konsultovana tokom izrade plana, kaže da Srbija ima ozbiljan manjak doktora i medicinskih sestara na 100.000 stanovnika u poređenju sa EU prosekom.

– Pored toga naši zdravstveni radnici, pre svega lekari su ljudi starijeg srednjeg doba (prosečna starost pedijatara je oko 55 godina). Moraće da se razmišlja o mnogo masovnijem školovanju specijalista, uz minimalan odliv u inostranstvo, kao i o ravnomernoj raspodeli specijalista među regionima, što ovaj plan i pokušava da reši. Opterećenost doktora specijalista se veoma razlikuje od mesta do mesta i od ustanove do ustanove, a novim planom preraspodela posla pokušava da se ujednači – navodi Konstantinidis. On dodaje da i pored toga što je neizvesno u kojoj meri će određeni delovi plana moći da zažive, sama činjenica da je ovaj dokument napravljen predstavlja pomak.

– Nama je ovakav plan kao strateški dokument koji određuje pravce daljeg razvoja zdravstva bio potreban pre najmanje 15 godina, i u tom kontekstu mislim da su učesnici u ovom projektu uradili važan posao. Ovo je prvi korak koji mora da se napravi jer što duže čekamo sa reorganizacijom to će taj posao biti bolniji i teži – ističe Konstantinidis.

Plan nove mreže trebalo bi da se ostvari kroz faze u narednih 15 godina a Dragoslav Popović, konsultant za javno zdravlje, kaže da je dat dug rok jer će jedna od najvećih izazova pored obezbeđivanje nedostajućeg kadra biti i stvaranje uslova da specijalisti ostanu u manjim mestima.

– Ostvarenje plana zahtevaće obezbeđivanje većeg broja pojedinih specijalista, promenu načina obrazovanja i angažovanja kadra, pre svih medicinskih sestara i tehničara, ali i njihovu ravnomernu raspodela po Srbiji, što otvara pitanje – na koji način će država uspeti da zadrži specijaliste u manjim mestima, van univerzitetskih centara, tako da oni mogu da ostvare i profesionalnu i akademsku karijeru – napominje Popović.

On ističe da ovo nije prvi put da se pokušava optimizacija mreže, ali da sada postoji i prilika da se ostvari jer vlada i ministarstvo imaju punu podršku u parlamentu.

– Svaka promena nosi sa sobom željene i neželjene efekte, i tek kada neka reforma zaživi u praksi mogu da se vide pozitivne strane kao i problematična mesta koja treba rešavati. Mreža zdravstvenih ustanova može da se promeni za nekoliko meseci, to nije posao koji zahteva značajna ulaganja, međutim sama reforma traje duži vremenski period – zaključuje Popović.

O projektu

Izradu Plana optimizacije vodilo je Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine kompanije IBF (Belgija), Delta Haus (Hrvatska) i NALED (Srbija).

Šta novi plan donosi za studente

Prema nacrtu plana, tri studentske poliklinike u Beogradu, Nišu i Novom Sadu trebalo bi da budu pripojene domovima zdravlja i to tako da postanu jedno pravno lice. Komentarišući samo ovaj aspekt, sagovornici Danasa daju različite ocene.

Doktor Georgios Konstantinidis navodi da ne vidi razlog zašto to ne bi bilo urađeno, ako kadar ostane u istom broju posvećen studentima, i ako „dođe do funkcionalnog povezivanja u okviru doma zdravlja i bolje iskorišćenosti kadrova i opreme“.

Dragoslav Popović pak ističe da prilikom izrade plana treba imati u vidu potrebe specifičnih grupa kao što su studenti.

– Kada govorimo o integraciji studentskih poliklinika, mora se imati u vidu strategija razvoja univerzitetskog obrazovanja, odnosno kako će se obezbediti zaštita studenta iz inostranstva – napominje Popović

Na drugoj strani Nevena Nikolić, koordinatorka omladinskog programa u Beogradskom centru za ljudska prava, veruje da bi ovakvo spajanje negativno uticalo na dostupnost zdravstvene zaštite studenta jer bi se izgubila efikasna i sveobuhvatna zdravstvena zaštita.

Ona naglašava da se tokom pandemije posebno video značaj studentske poliklinike, kako u zbrinjavanju obolelih od kovida, tako i u radu sa nekovid pacijentima.

– Želimo da naglasimo značaj Stacionara ZZZZ Studenata Beograd u kome se zbrinjavaju svi studenti… Studentski stacionar zamenjuje kućno lečenje za studente koji zbog akutnih i infektivnih bolesti treba da budu  hospitalizovani, ali nije neophodno da budu u kliničko bolničkim centrima… To se pokazalo izuzetno važnim godinama unazad, za vreme epidemija crevnim agensima, epidemijama osipnih groznica, mononukleoze, respiratornih bolesti a posebno za vreme epidemije kovid 19, tokom koje su studenti – posebno studenti iz kolektiva, punih 11 meseci u velikom broju bili hospitalizovan u Stacionaru – navodi Nikolić. Sagovornica Danasa još podseća da je tokom pandemije poliklinika bila dostupna i za nekovid pacijente, ali i da nije odustala od preventivnih aktivnosti.