Kako do uspešne onlajn nastave?

– Kao i nastava u učionici, i onlajn nastava je zasnovana na teorijama učenja. Polazna tačka su obrazovni ciljevi, zatim odluke o tome kako će znanje biti vrednovano (test, diskusija, projekat, prezentacija…). Nakon toga se biraju pedagoški pristupi (na primer učenje zasnovano na projektu, na timskom radu, na problemu) i alati koji će omogućiti da se ta nastava realizuje. Povratna informacija od nastavnika je ključan deo procesa jer bez nje učenik ne može napredovati – kaže za Danas Mersiha Kovačević, dizajnerka online nastave na MBRU univerzitetu u Dubaiju i jedna od predavača na vebinaru „Lideri onlajn nastave“ koji je besplatno organizovala Fondacija budućnosti u BiH za sve nastavnike iz regiona. Ovaj kurs pratili su i nastavnici iz naše zemlje.

Kovačević kaže da je, za razliku od nastave u učionici, u onlajn nastavi neophodno dati detaljnija uputstva za zadatke, pojašnjenja za korišćenje onlajn aplikacija, a potrebno je uložiti i malo više truda u povezivanje sa učenicima i izgradnju poverenja kroz video zapise dobrodošlice, forume na kojima se svi upoznaju i slično.

– Da bi se izvodila onlajn nastava neophodno je da učenici i nastavnici imaju pristup internetu i tehnološke uređaje, najbolje laptop ili tablet. Ukoliko dete ima samo mobilni telefon učešće u onlajn nastavi nije nemoguće, ali je znatno otežano. Problem sa pristupom tehnologiji je definitivno prisutan i u BiH, naročito u manjim sredinama – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da su manjak informatičke pismenosti, kako onlajn časove uživo učiniti interaktivnim, kako adekvatno vrednovati znanje u onlajn okruženju, upravljanje vremenom, psihičko i mentalno zdravlje, manjak dostupnosti tehnologije kod učenika samo neki od problema koje su sami nastavnici identifikovali tokom trajanja kursa.

– Ali najveći problem, po mom mišljenju, je to što većina nastavnika počinje planiranje svoje onlajn nastave razmišljanjem o tehnologiji, to jest alatima ili aplikaciji koje će koristiti, umesto razmišljanjem o tome šta želi da se postigne – ističe Kovačević.

Na pitanje šta bi savetovala prosvetnim vlastima, direktorima škola i dekanima na šta da obrate pažnju, s obzirom da postoji realna verovatnoća da će se, ako bukne epidemija, škole ponovo zatvoriti, Kovačević kaže da bi pre svega trebalo adekvatno podržati nastavnike.

– Oni su nam trenutno najvažniji i najpotrebniji i pokazali su visok nivo otpornosti i snalažljivosti tokom pandemije. Potrebno je da nastavnici prođu obuku za izvođenje onlajn nastave i za korišćenje aplikacija. Pritom ne mislim na nekoliko sati provedenih slušajući predavanja. Obuka mora biti kontinuirana, da svaki mesec uče nešto novo, eksperimentišu u nastavi, dobijaju povratnu informaciju i imaju konstantnu tehničku podršku od škole ili fakulteta, pa makar to bio jedan zaposleni koji odgovara na pitanja ili pomaže kad se pojavi problem. Znam da je to teško organizovati i zato smo u Fondaciji budućnosti u BiH pripremili kurs „Lideri online nastave“ koji je idealan prvi korak i sadrži mnoštvo besplatnih sadržaja, video tutorijala i zadataka, koji su prilagođeni kako početnicima, tako i iskusnim onlajn edukatorima – napominje Kovačević.

Ona savetuje i da se na nivou škole ili fakulteta odabere jedna platforma, jer kad svaki nastavnik bira po svojoj volji savladavanje korišćenja tih alata oduzima učenicima i roditeljima dodatno vreme koje bi se moglo iskoristiti za učenje gradiva. Kovačević kaže i da bi škole trebalo da pronalaze kreativna rešenja da bi pružile podršku roditeljima.

– Nedavno sam na jednom stranom vebinaru čula da postoji škola u SAD koja nastavnike dodeljuje porodicama, a ne razredima. Tako, na primer, nastavnik radi sa decom iz dve ili tri porodice, a u svakoj ima dvoje ili troje dece školskog uzrasta koji su u različitim razredima. Naravno, ovaj primer je izuzetak, ali ako se epidemiološka situacija nastavi, a način na koji trenutno predajemo se pokaže neadekvatan, svi zajedno moramo da budemo kreativniji. Sada je idealno vreme za inovacije i testiranje ideja. Pozivam svaku osobu, bilo da je đak, nastavnik, direktor škole, roditelj da pronađe i ponudi rešenje i podržava ljude u svojoj okolini. Jer ono što trenutno radimo, odluke koje sada donosimo odraziće se na budućnost naše dece, što je zapravo budućnost naših zemalja – poručuje Kovačević.

Na pitanje kako se u uslovima onlajn nastave obezbeđuje regularnost ocenjivanja ako se testovi rade na daljinu, ona odgovara da je vrednovanje znanja veliki izazov u obrazovnim institucijama širom sveta.

– Znamo da se znanje najčešće ocenjuje kroz testove, ali mislim da svi možemo posvedočiti iz ličnog iskustva da ocene na testovima nisu nužno pravi pokazatelji znanja i kompetencija. Iz mog iskustva rada i studiranja na raznim fakultetima u nekoliko zemalja, uključujući formalne programe i praktične kurseve, testiranje se ne preporučuje u onlajn nastavi. Preporučuju se zadaci koji su više personalizovani i imaju lični značaj za učenika, a uključuju onlajn diskusije, projekte, eseje, onlajn prezentacije i tome slično. Na primer, ako se radi o fizici, umesto da učenik odgovara na pitanja višestrukog izbora, čije će odgovore verovatno zaboraviti mesec dana nakon testa, bolje je da mu se zada da uradi neki eksperiment kod kuće, koji je povezan sa svakodnevnim životom i da onda napiše mini izveštaj na tu temu, ili da pripremi onlajn prezentaciju za nastavnika i svoje vršnjake. Veoma je važno kreirati analitičke rubrike sa jasnim kriterijumima, tako da đaci tačno znaju kako će biti ocenjivani i kada im se da povratna informacija, da znaju u čemu su pogrešili. To često nedostaje u sistemu obrazovanja, pa se ponekad čini da je ocenjivanje netransparentno i zasnovano na subjektivnom mišljenju, naročito kod usmenih ispitivanja – navodi Kovačević.

Ona kaže da nije lako napraviti veliki preokret jer je obrazovanje u našem regionu još uvek utemeljeno na testiranju. Za početak preporučuje da se preispita način ocenjivanja i da deo ocene nose testovi, a deo druge vrste zadataka. Testovi, napominje, ne bi smeli nositi 100 odsto ocene, pa čak ni veliku većinu već je potreban balans.

Kurs i dalje otvoren

– Kurs „Lideri onlajn nastave“ je i dalje otvoren za samostalno pohađanje. Trenutno je blizu 4.000 učesnika iz celog regiona koji mogu jedni s drugima komunicirati i sarađivati kroz onlajn diskusije i našu onlajn zajednicu „Klub lidera onlajn nastave“. Potrudićemo se da u skorijoj budućnosti proširimo ponudu kurseva i obuka na sajtu Futures e-Academy, kako bismo nastavili da podržavamo nastavnike i pomognemo da se podigne kvalitet obrazovanja u našem regionu – kaže Mersiha Kovačević.