Kako glad za placevima i kvadratima utiče na nesnosne vrućine tokom leta i šta je to „efekat u Beogradu“?

Bivši dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, Ratko Ristić, kaže za Danas da je drveće u gradovima značajno pre svega radi ublažavanja „efekta toplotnog ostrva“.

„To znači da hiper urbane zone sa puno asfalta i betona, ukoliko nemaju zelenila, primaju jako velike količine toplotne energeije koja se akumulira i zrači u ostatku dana. Poznant je efekat u Beogradu da je, na primer, u ovim vrelim letnjim danima temperatura daleko viša u centru nego na mestima koja su na deset kilometara od grada ili na nekim većim nadmorskim visinama“, kaže Ristić.

Uloga zelenila je jako bitna u borbi sa visokim letnjim temperaturama ne samo zbog hladovine koju krošnje drveća prave, već, kako Ristić objašnjava, i zbog toga što zelenilo podrazumeva da se ispod njega nalazi zemljište koje se sporije i slabije zagreva od asfalta i betona i, kao što je već rečeno, ne zrači toplotnu energiju i posle zalaska sunca.

Pored toga što je bitno za mikroklimu, i smanjenje temperature u gradovima, zemljište je jako korisno kada dođe do poplave u gradu, što se početkom juna već dešavalo, zbog toga što zemlja znatno bolje upija vodu od betona ili asfalta, koji je ne upijaju gotovo uopšte.

Što je više zelenih i zemljanih površina, manje su šanse da ceo grad poplavi.

Istovremeno, zelenilo je veoma važno i zato što sprečava transport štetnih čestica kroz vazduh, što znači da je ono bitno pogotovu za Beograd koji se često nalazi na listi najzagađenijih gradova na svetu.

„Čestice zagađenja koje su prisutne u gradskom vazduhu u velikoj meri se zaustavljaju u krošnjama drveća, žbunja ili fizički na samim stablima i na samom granju i taj efekat transporta zagađujućih materija putem vazduha u gradovima je daleko manji ukoliko imamo veći stepen zastupljenosti zelenila“, objašnjava Ristić.

On je dodao i da se tačno zna u kojim zonama, u kojim gradovima i u kojoj vrsti zagađenja treba saditi biljke koje su na to otporne ili su u daleko većoj meri otpornije nego neke druge vrste.

„Što se tiče Beograda visok stepen otpornosti je pokazao javor, u nekim zonama dosta dobro, i pored zagađenja opstaje platan, zatim koprivić može da bude veoma otporan  kao i crvenolisti hrast, a i lipa se pokazala u nekim zonama veoma otpornom“, navodi Ristić.

Prema podacima sa sajta  gispublic.zelenilo.rs, može se proceniti da samo oko 30 odsto teritorije Beograda čine zelene površine što je znatno manje u odnosu na evropski prosek koji iznosi 42 odsto teritorije nekog grada.

Kako naš sagovornik tvrdi, najugodniji gradovi za život u celom svetu su upravo oni koji imaju dosta visok nivo zastupljenosti zelenih površina po glavi stanovnika.

„Optimalna forma te zastupljenosti je od 20 do 40 metara kvadratnih po čoveku a mi imamo slučaj da je to sada na vračaru manje od 1,3 metra kvadratna po galvi stanovnika, a poznato je da je Vračar jedna od najskupljih stambenih zona. Tu se postavlja pitanje što je uopšte toliko skupo ako ima prilično, sa aspekta zastupljenog zelenila, vrlo nehuman efekat“, priča Ristić.

Najskuplja zona u Beogradu je svakako Beograd na vodi koji je, takođe, poput Vračara poznat po nedostatku zelenila, što je bio jedan od glavnih razloga za negovodanje građana kada su se planovi za Beograd na vodi prvi put pojavili u javnosti.

„Takođe u gradskim zonama ukoliko imamo pojaseve zelenila, obično se tu smeštaju pešačke staze, biciklističke staze i jednostavno sve su to neke od mnogobrojnijih funkcija zelenih površina u gradskim zonama, ali generlano što ih je više to je bolje za sve nas“, ističe Risti.

Dakle, zelenilo u bilo kojoj formi oplemenjuje i u estetskom smislu bilo koji urbani ambijent.

Na pitanje zašto prema njegovom mišljenju aktuelna gradska vlast u Beogradu favorizuje betnoske i asfaltirane površine u odnosu na zelenilo, Ristić odgovara da je tu u pitanju ništa drugo do investitorski urbanizam.

„To nema veze samo sa aktuelnom vlašću, mada su oni najodgovorniji u ovom trenutku za to, to su radile i druge vlasti a suština je da imamo nešto što se zove investitorski urbanizam, odnosno imate lobije ovih što zidaju zgrade i ovih koji im to odobravaju i to je radila i ova vlast i prethodna vlast“, kaže naš sagovornik i nastavlja:

„To vam je jednostavno glad za novim placevima, nove zgrade, novi kvadrati, i tako dalje to svi rade, to je naš civilizacijski i kulturološki defekt“.