Poslednjih godina je na čitavom svetu broj demokratskih država zastrašujuće brzo opao. Da li smo mi svedoci kraja liberalne demokratije?
Američki politikolog Frensis Fukujama, autor čuvene knjige Kraj istorije, u svojoj najnovijoj knjizi Identitet: Kako gubitak dostojanstva ugrožava našu demokratiju (Francis Fukuyama: Identität. Wie der Verlust der Würde unsere Demokratie gefährdet, Verlag Hoffmann und Campe, Hamburg 2019) traži uzroke – zašto se ljudi okreću antidemokratskim strujanjima i odbacuju liberalizam. On pokazuje zašto je aktuelna politika pod pečatom nacionalizma i gneva i kakvu ulogu u tom razvoju imaju levičarske i desničarske partije i šta mi možemo da (u)činimo da bi naše društvo oživelo sopstveni identitet i time i liberalnu demokratiju.
Fukujamina knjiga odnosi se na pitanje identiteta, koje je bilo i tema njegove knjige o Kraju istorije, odnosno mislima Hegelove filozofije u čitanju Aleksandra Koževa. Kao što je Hegel u Filozofiji prava mislio, istorija duha je okončana u sopstvenoj filozofiji, koja pak u praktičnom životu odgovara pruskom državnom ustrojstvu – tako Fukujama objašnjava primerom raspada Sovjetske imperije da je kraj istorije dosegnut u liberalnoj, privredno orijentisanoj demokratiji.
Fukujama je tu kompaktnu one great idea preuzeo od svog učitelja Bluma (Allan Bloom), koji se učio kod legendarnog Lea Štrausa, glave elitističke Chicago School, čiji je prisni prijatelj bio osiromašeni Rus u Parizu, Aleksander Kožev.
U međuvremenu su politički događaji poslednjih dvadeset pet godina promašili cilj koji im je Fukujama pripisao. Recimo povratak Rusije autoritarnoj vladavini, uspon Kine u vidu kapitalističke, ali ni liberalne, ni demokratske države, kao i kroz prodore nacionalnih i religioznih fundamentalizama.
Identitet je pokušaj da se teza iz 1990-ih godina sačuva, uvek u pogledu na Hegela i njegov spekulativni idealizam. Već na početku objašnjava Fukujama da je on u formi jednog pitanja raspravljao o Kraju istorije. Izgleda da kritičari nisu razumeli da pojam kraja ne treba shvatati u temporalnom smislu, već ga treba kao kod Hegela, razumeti u smislu jednog sistematičnog ispunjenja.
”Nastojanje na priznavanju sopstvenog identiteta spaja se kao lajtmotiv sa mnogim zbivanjima u svetskoj politici”, objašnjava Fukujama. LJudi žele sigurnost i blagostanje i oni imaju potrebu za priznavanjem. Ali kako postići demokratiju, a da se ne upadne u klopku i zagazi u politiku identiteta?
Američki politolog Fukujama veruje da na to ima odgovor. U svojoj novoj knjizi pita Fukujama za razloge koji su doveli do toga da autokrati i u demokratskim državama imaju sve veći uspeh i da država kao SAD biraju za za predsednika nekoga kao što je Donald Tramp i da li liberalna demokratija ima budućnost?
U podnaslovu svoje knjige Fukujama poteže pojam koji je centralna kategorija njegove analize: Kako gubitak dostojanstva ugrožava našu demokratiju. Dostojanstvo, o kome je ovde reč, treba razumeti kao svest da se pripada društvu i da je neko respektovan i poseduje pravo, nezavisno od porekla, pola, boje kože, zarade, starosti ili seksualne orijentacije.
Dostojanstvo je shvaćeno kao agens ljudskog ophođenja, koje leži izvan racionalne računice. Nagon jedne persone da ima status, kao što to Platon u Timaju pokazuje jeste da se bude deo duše, naporedo sa žudnjom i razumnim i da to ima svoje pravo.
Naravno, Fukujamin esej je obračun sa politikom identitetnog kako među desničarskim, tako i među levičarskim ideološkim strujanjima i partijama, koje daju pečat današnjim agendama zapadnih demokratija. Fokusiranje na pitanja pojedinačnih grupa i njihovih identiteta ugrožava zapravo suštinu liberalne demokratije: jer ona time oslovljava ljude izvan njihovih partikularnih interesa kao građana i nudi ima ponudu identifikacije u društvu nejednakih među nejednakima i spaja ih u državu jednakih među jednakima.
Ova kritika identiteta nije nova, ali Fukujama je nadilazi time što jezgro dileme postavlja u novu žižu.
LJudi su bića željni priznanja. Oni žele da se njihov identitet respektuje i kao što Hegel veli, njihova potreba je tako jaka, da su za njega spremni da polože svoje živote. Politika koja prenebregava potrebu za priznanjem identiteta ne može biti uspešna. Ali politika koja se orijentiše prema grupnim identitetima umesto da se koncentriše na opšte društvene interese, vodi komadanju (fragmentizaciji) društva, koje državno delanje onemogućava.
U toj dilemi se danas nalaze zapadne liberalne demokratije glasi poantirani facit ove briljantne studije Francisa Fukujame.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
