Kako izbeći sezonski grip

– Vakcinisati se protiv sezonskog gripa na vreme (naročito osobe starije od 60 godina i oni sa dijagnozom hroničnog oboljenja).

– Redovno koristiti propisanu terapiju i konsultovati se sa izabranim lekarom ukoliko ekstremni klimatski uslovi zahtevaju neku izmenu.

– Piti tople napitke.

– Hraniti se redovno i unositi kalorične namirnice, kako bi se održavala telesna temperatura.

– Izbegavati konzumiranje alkoholnih pića, jer ista povećavaju rizik od hipotermije.

– U slučaju pojave nazeba ili poteškoća u disanju, odmah se obratiti izabranom lekaru.

– Redovno pratiti medijske objave o vremenskoj prognozi i oblačiti se u skladu sa realnim vremenskim uslovima.

U slučaju ekstremno niskih temperatura:

– Izbegavati fizičku aktivnost na otvorenom.

– Nositi toplu, slojevitu odeću, kao i obuću pogodnu za sneg i led.

– Biti ekstremno obazriv na ledenim površinama.

– U slučaju već objavljenog zahlađenja, pravovremeno se snabdeti sa osnovnim namirnicama i lekovima, samostalno, ili organizovati da budu dostavljeni u slučaju fizičke sprečenosti.

– Ne izlaziti napolje, osim u krajnjoj nuždi.

– U situaciji na otvorenom, biti u stalnom pokretu i kretati se u prostoru zaklonjenom od direktnog pravca vetra i nanosa.

– Proveravati stanje grejanja u domaćinstvu. Barem u jednoj prostoriji moraju biti dostignuti preporučeni minimalni temperaturni uslovi (18-21C?).

– Ukoliko ste u mogućnosti, pružite pomoć članovima porodice, prijateljima, komšijama, koji spadaju u vulnerabilne populacione grupe (stari, oboleli od respiratornih oboljenja).

Za osetljive populacione grupe značajno je:

* Starim osobama je neophodna toplija odeća, jer njihov organizam produkuje manje telesne toplote. Stare osobe su, uglavnom, već i hronični bolesnici, što ih dodatno čini još osetljivijim, naročito u slučaju dijabetes tip 2 i drugih stanja u kojima je kompromitovana periferna cirkulacija.

* Organizam beba je podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati njihov energetski status i voditi računa da su zagrejani (šake i stopala moraju biti dovoljno zagrejani – u skladu sa uslovima termičkog komfora).

* U posebnom riziku od izlaganja hladnoći su osobe sa dijagnostikovanim kardiovaskularnim ili respiratornim oboljenjem, pa se savetuje izbegavanje fizičke aktivnosti pri jako niskim temperaturama. Takođe, neophodno je obući se adekvatno (zaštititi glavu, ruke i noge od uticaja hladnoće). Ne zaboraviti na redovnu terapiju. U slučaju da se radi o pacijentima koji redovno koriste pumpicu, bitno je koristiti je neposredno pred izlaganje hladnoći, s obzirom na činjenicu da hladnoća ima bronhokonstruktivno dejstvo, što dodatno otežava disanje.

* Osobe sa artritisom već znaju da hladno vreme pogoršava simptome. Subjektivno olakšanje simptoma obično nastupa kod utopljavanja zahvaćenih zglobova.

* Naročito obratiti pažnju na osobe koje žive same.

Uslovi stanovanja i zagrevanje stambenog prostora u toku hladnoće:

* Ukoliko u toku trajanja jakog mraza dođe do zastoja u grejanju prostora u kojem se boravi, u roku od nekoliko sati će se u njemu temperatura spustiti do nivoa koji počinje da kompromituje termoregulacione mehanizme organizma. Ako se hlađenje prostora nastavi, temperatura vazduha u datom prostoru pašće i do +10°C.

* Pri temperaturi od +10°C, uz toplu odeću, zdrava odrasla osoba može uspešno da održava adekvatnu telesnu temperaturu. Sa odgovarajućom odećom i toplim pokrivačima, zdrava osoba može i da spava pri ovako niskim temperaturama.

* Ukoliko temperatura vazduha u prostoru u kojem se boravi padne ispod 10°C, ljudskom organizmu je neophodna produkcija energije, što se postiže radom mišićnog tkiva, sa ciljem očuvanja telesne temperature, to jest početkom drhtanja.

* U slučaju osetljivih individua, preporučuje se da u temperatura prostoriji ne bude niža od 20°C, dok se temperature ispod 12°C za njih smatraju visokim rizikom po već narušeno zdravlje.

* Temperature ispod 16°C predstavljaju povećani rizik za respiratorne infekcije, dok temperature ispod 12°C značajno opterećuju kardiovaskularni sistem.

* Nakon dva i više sati provedenih na temperaturi ispod 6°C, unutrašnja temperatura tela drastično pada, što dovodi do rizika od nastupanja hipotermije.

Preuzeto sa sajta Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“