Kako izgleda biti milioner u 20. veku?

Budući da je Beograd velik i prostran grad, potrebno je mnogo namirnica da bi želje svih građana bile zadovoljene.

Na Bajlonovu pijacu u Beogradu svakodnevno pristiže 7 vagona osnovnih životnih namirnica, odnosno oko 70 000 kilograma robe, prenosi  list Vreme.

Namirnice koje Beograđani konzumiraju svakog dana dolaze prvenstveno iz mesnih zajednica u bližoj okolini Beograda, kao što su Višnjica, Borča, Ovča, Veliko Selo.

Ljudi iz ovih mesta ostavljaju malu količinu namirnica za svoja domaćinstva, a većinu prodaju jer uglavnom žive od prodaje robe.

Odmah iza njih nalaze se snabdevači iz unutrašnjosti. Tu spadaju varoši koje su blizu Beograda, kao što su Stara Pazova, Inđija, zatim Valjevo, Čačak itd.

Zbog svoje veličine, Bajlonova pijaca snabdeva ceo Beograd.

Da bi svaki deo Beograda bio podjednako snabdeven robom, organizacija na pijaci mora da bude odlična.

Budući da je ova pijaca velika i prostrana, postoji pet sektora: kvantaška pijaca, specijalna pijaca za prodaju južnog voća, veliki blok grosista, prodavnice mlečnih proizvoda i mesare i na kraju detaljisti.

Na Bajlonovoj pijaci sprovodi se kontrola da se niko ne bavi bespravnom prodajom robe. Nadzornik je odgovoran za red na pijaci, te ima pravo da zapleni robu koja se bespravno prodaje.

Sva roba koja se zapleni poklanja se Domu staraca.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

U Carigradu su policijski službenici u jednoj maloj i mračnoj ulici pokraj jedne kapije pronašli izvesnu Eminu Rarik, prenosi list Pravda.

Budući da je starica bila jako mršava i u jako lošem stanju, nakon što je hospitalozovana dobila je obilan obrok.

Nakon što je utvrdila njen identitet, policija je otkrila da ova starica živi sama u jednoj maloj kolibi na kraju Carigrada.

Policija je izvršila pretres i u jedinoj sobici gde je starica živela pronašla je bankovnu knjižicu na kojoj je bilo čak 20 miliona dinara.

Policija je preko banke došla do zaključka da je ova starica svojevremeno osvojila ovaj novac na lutriji i da ga nikada nije trošila, već je samo stajao u banci.

Ljudi su opisivali Eminu kao najveću tvrdicu koju oni poznaju. Hranila se ostacima hrane drugih ljudi, a hranu je nalazila po kontejnerima ili na ulici, samo da ne bi trošila svoj novac.

Procena lekara i bolničara bila je ta da Emina usled gladovanja i psihofizičkog stanja neće živeti još dugo, te su predložili policijskim organima da pronađu njenu rodbinu.

Pošto je Emina živela sama, policija je dobila zadatak da pokuša da pronađe njene rođake koji bi mogli da naslede ovu ogromnu sumu novca.

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“