Kako izgleda dan studenata koji protestuju u Rektoratu?

On je tu da članove Saveta univerziteta uputi na neko drugo mesto gde će sednica tog organa biti održana, jer su u Rektoratu, od petka po podne, studenti iz udruženja „1 od 5 miliona“.

Posle zvuka mehanizma brave otvaraju se masivna vrata zdanja na Studentskom trgu. Reportera našeg lista dočekuje Srđan Marković, student koga oni koji dolaze na subotnje proteste znaju „sa kamiona“. Vrata su sa unutrašnje strane zabarikadirana stolovima. Sve kamera, osim one koja snima prostor ispred Rektorata oblepljene su trakama na kojima piše „cenzurisano“.

Hol Rektorata i bašta u centralnom delu zdanja dobili su nove namene. Hol je, zapravo, velika „dnevna soba“. Tu je prostor za jelo, u kome je jedna stara rashladna vitrina i nekoliko spojenih stolova; prostor za razonodu, u kome je ekran i projektor, „plejstejšn“ konzola, karte, društvene igre i rekviziti za igru za koje smo mislili da su davno zaboravljeni – klikeri. Tu je i jedan šator.

U hodniku levo od centralnog hola je sto na kome su sokovi, voće, grickalice, namirnice iz pekare… Uopšte, sve ono što su ljudi koji su za blokadu saznali iz medija prethodnih dana samoinicijativno donosili studentima. Na stolu preko puta stoje četiri megafona.

– LJudi koji nas podržavaju stalno donose ponešto, razgovaraju sa nama i pitaju nas da li nam nešto treba. Čim uveče izađemo ispred vrata, okupe se ljudi koji žele da pričaju sa nama – kaže Srđan Marković.

Iza jednih vrata u blizini portirnice nalazi se mesto za spavanje. Studenti su napravili improvizovane ležaljke od sunđera uzetih sa baštenskih stolica, koji su poređani jedni na druge. Jastuke su doneli od kuće.

Sastanci se održavaju u bašti, a tamo su i stolovi koji su malo dalje postavljeni i koji su predviđeni za učenje. Tu zatičemo tri studentkinje ogrnute ćebadima koje piju kafu i na jednom telefonu gledaju gostovanje profesorke Biljane Stojković u Novom danu televizije N1.

Žale se da su se prethodnu noć smrzle, jer je temperatura osetno pala. Oko njih se mota mačak kome su nadenule ime Đole, za koga kažu da se od njihovog dolaska u zgradu vidno ugojio. Tema su i roditelji koji, kako kažu, u telefonskim razgovorima često postavljaju pitanje „zašto baš moraš ti“, ali njihova podrška ipak ne izostaje.

Otac jedne od studentkinja svraća da vidi svoju ćerku. Ne želi da govori za novine. Na sebi nosi crnu majicu na kojoj je žutim slovima ispisano „Every great father teaches his children the ways of the Force“.

Još neko je na vratima. Plavokosa studentkinja odlazi do ulaza i vraća se sa naručjem punim knjiga.

– Neki čikica je doneo, kaže u znak podrške – saopštava studentkinja.

Reč je o naslovima „Dugi dani drugi“ Milana Nešića i „Politika, hleb i knjiga“ istog autora. Na prvoj strani svake od njih rukom je ispisana ista posveta: „U znak podrške studentima, a protiv plagijata i laži“.

U posetu im dolazi Jasmina Vujić, redovna profesorka na kalifornijskom univerzitetu Berkli. Ona kaže da obično barem jednom godišnje dolazi da poseti rodbinu i prijatelje, te da je iz medija saznala da su studenti ušli u Rektorat i koji su razlozi za to. Rešila je da ih podrži.

– Bila sam ovde i juče. Sasvim slučajno sam probala da uđem na vrata, a istovremeno je rektorka izlazila napolje, jer su oni tada vodili pregovore. Imala sam priliku da joj na ulici, pred studentima, kažem koje je moje mišljenje. Rekla sam joj da se ugled Beogradskog univerziteta zadnjih nekoliko godina strašno urušio, što pokazuje i pad na Šangajskoj listi. Kvalitet nastave je takođe pao. Dozvolili su da se pitanje očiglednog plagijata doktorata Siniše Malog povlači pet godina – kaže profesorka Vujić.

Aleksandra Smiljanić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta, navodi da je došla da pruži podršku studentima i da im se na neki način zahvali što se bore za integritet, nezavisnost Univerziteta i njegov ugled.

Studenti iz udruženja „1 od 5 miliona“ nemaju odgovor na pitanje do kada će „živeti“ u Rektoratu. Dok se pozdravljaju sa reporterom Danasa, dogovaraju se ko će pisati najavu za sledeći protest.