FOTO: Fonet/Zoran MrđaZakon o socijalnim kartama koji je nekoliko meseci od početka primene oko 22.000 ljudi ostavio bez socijalne pomoći je naš pogled u budućnost, otkrivajući kako primena veštačke inteligencije izgleda u Srbiji, poručeno je na panelu koji je održan u okviru Nedelje privatnosti u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu.
Ovaj zakon, donet u februaru 2021. godine automatizovao je proces odlučivanja o tome ko ispunjava zakonske uslove za dodeljivanje socijalne pomoći.
Izbacivanje čoveka iz ovog procesa, automatski je broj korisnika smanjio za deset odsto.
Danilo Ćurčić, programski direktor inicijative A11 je, govoreći na panelu o etičkoj upotrebi veštačke inteligencije, održanom u sklopu Nedelje privatnosti, istakao da sistem funkcioniše netransparentno.
– Mi i dalje ne znamo koji podaci su odlučujući u odluci da neko ne dobije socijalnu pomoć. Ovakav sistem istovremeno nije ni pravičan, pošto osoba čiji je zahtev odbijen ne može da izazove tu odluku. Drugim rečima, ako se vaše ime pojavi u crvenoj boji na ekranu, možete da se slikate, istakao je Ćurčić.
On je naglasio da zajedno sa saradnicima već godinu dana bezuspešno pokušava od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da sazna više informacija o algoritmu koji odlučuje o statusu primaoca socijalne pomoći.
– U poslednje vreme ministarstvo čak i negira samo postojanje algoritma. Primena Zakona o socijalnim kartama je dobra prilika da vidimo kako može da izgleda upotreba veštačke inteligencije. Ovaj zakon je naš pogled u budućnosti. Ako se u tom pravcu nastavi, možemo očekivati da će se najviše na udaru naći najsiromašniji i najugroženiji građani, kazao je Ćurčić.
Na njegovo izlaganje nadovezala se poverenica za ravnopravnost Brankica Janković konstatacijom da do smanjenja broja korisnika socijalne pomoći nije došlo “samo od sebe”.
– Neko je u algoritam uneo određene podatke, neko mu zadao uputstvo na koji način da ih sortira. Iza svakog algoritma stoji čovek i zato je od izuzetnog značaja da zajedničkim radom dođemo do kvalitetnog sistema i procedura nadzora, navela je Janković.
Ćurčić je dodao da donosioci odluka u Srbiji fetišizuju digitalizaciju, prelazeći preko činjenice da veliki broj građana nije u mogućnosti da koristi sve te servise koji nominalno treba njima da pomognu.
– Ti servisi se prave za nekakve e-građane, a ne za građanina koji je nepismen, živi u neformalnom naselju i nema pristup internetu. Uspostavljena je tehnološka pregrada koja ograđuje veliki broj građana, a ne vidimo da će to da se promeni u narednom periodu, naglašava Ćurčić.
O upotrebi algoritama u medijskoj sferi govorila je Sanja Stanković, pravna savetnica Odeljenja za medije kancelarije OEBS-a u Srbiji.
Kako je istakla, u biti poslovnih modela velikih platformi koje dominiraju medijskom sferom je povećanje profita.
– Velike platforme zarađuju od oglašivača zbog čega je njihova ambicija što veći broj poseta. Problem je što su tradicionalni mediji, koji su skloniji proizvodnji sadržaja od javnog interesa, prinuđeni da se utrkuju sa platformama i podlegnu diktatu algoritma. Time medijski sadržaji gube na kvalitetu, čime se povećava buka u javnom prostoru. Posledično sve više ljudi gubi interesovanje za informisanje, što opet obara kvalitet informacija, smanjuju se prihodi medija, opada njihova nezavisnosti i pluralnost, navela je Stanković.
Nedelja privatnosti je četvorodnevna manifestacija kojom organizacija Partneri Srbija obeležavaju Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
