Kako je akcident u Vinči pre 65 godina promenio istoriju svetske medicine?

Tog 15. oktobra 1958. godine šestoro studenata i istraživača je imalo zadatak da izvede eksperimente na prvom jugoslovenskom nuklearnom reaktoru male snage koji je nazvan „nulti reaktor“.

Tu su bili studenti Života Vranić i Radojko Maksić, i tehničari Rosanda Dangubić, Živorad Bogojević, Stjepo Hajduković i Draško Grujić, svi su bili u svojim dvadesetim godinama.

Već oko podneva je došlo do nekontrolisanog zračenja u reaktorskoj hali, „nulti reaktor“ je dostigao snagu čak milijardu puta veću od projektovane i šestoro istraživača je izloženo ekstremnoj količini radijacije.

Manje od 24 sata kasnije šestoro ozračenih naučnika je avionom prebačeno na institut Kiri u Parizu.

Tu su primili eksperimentalnu terapiju presađivanja koštane srži koju je izveo doktor Žorž Mate, i tako su postali prvi ljudi nad kojima je taj zahvat uspešno izveden i ušli u istoriju planetarne medicine.

Prvi čovek koji je primio terapiju presađivanja koštane srži bio je Radojko Maksić, a zatim i ostali pacijenti.

Preživeli su svi osim Živote Vranića koji je uspeo da isključi reaktor u Vinči, on je bio izložen prevelikoj količini radijacije, sa kojom njegovo telo nije uspelo da se izbori.

Onkolog koji je jednom prilikom ugostio doktora Žorža Matea u Srbiji, prof. dr Vladimir Kovčin, kaže za Danas da su te transplatacije tada uspele čistom srećom jer doktori još nisu imali sva potrebna saznanja.

„Kod transplatacije morate da imate određenog donora, u to vreme nije se imalo pojma o tome da mora da postoji genetski srodan donor nego se samo orijentisalo prema krvnim grupama i polu, ovo ostalo se tek kasnije saznalo“, kaže Kovčin.

Pre nego što je koštana srž presađena Radojku Maksiću, Žorž Mate je ovaj zahvat u svojim eksperimentima primenjivao samo na pacovima.

„Žorž Mate je radio te eksperimente sa namerom da nađe način da se leče ljudi koji su ozračeni posle Hirošime i Nagasakija ili da se leče u slučaju nuklearnog rata, to mu je bio neki cilj“, priča Kovčin.

On nastavlja da u toku radijacije dolazi do potpunog uništavanja koštane srži, a ona je odgovorna za stvaranje krvi.

„Oni koji su letalno ozračeni umiru zbog toga što ne stvaraju ni bela ni crvena krvna zrnca niti pločice koje služe za zaustavljanje krvarenja i umiru ili od infekcije ili od krvarenja“, objašnjava naš Sagovornik.

Ova revolucionarna terapija presađivanja koštane srži doktora Žorža Matea postala je jedan od glavnih metoda lečenja različitih tipova leukemije.

„To je osnovna metoda, pored hemioterapije, za lečenje leukemija i zasluga doktora Žorža Matea je jako velika u tom smislu“, ističe Kovčin.

On kaže i da je Žorž Mate mnogo pomogao tadašnjih Jugoslaviji za vreme sankcija devedesetih godina prošlog veka.

„Za vreme sankcija koje su bile protiv Jugoslavije kad nismo imali ni lekova ni bilo čega drugog, Žorž Mate je donosio lekove i citostratike u šleperima kad nije bilo moguće da se ti lekovi uvezu u Jugoslaviju. Zahvaljujući nekim svojim međunarodnim vezama on je uspevao da nas snabdeva lekovima za najteže bolesnike, one obolele od karcinoma“, zaključuje Kovčin.

Žorež Mate je preminuo 2010. godine, 15. oktobra, na dan akcidenta u Vinči, a Odeljenje onkologije u KBC „Bežanijska kosa“ nosi njegovo ime.