Kako je Amazon poplavio planetu

Želim da znate da će Amazon i dalje obavljati svoj posao i nećemo prestati da tražimo nove načine da pomognemo ugroženim ljudima.

Poručio je u pismu zaposlenima DŽef Bezos, osnivač i izvršni direktor Amazona, samo deset dana pošto je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju koronavirusa.

Da bi pokazao šta je pod tim konkretno mislio, Bezos je prekinuo višegodišnju praksu isključivo osmišljavanja budućnosti svoje kompanije i počeo da se bavi dnevnim upravljanjem, operativnim odlukama i poslovima (nabavka testova na virus za zaposlene, uklanjanje robe iz magacina i sa sajta koja se manje traži da bi sprečio zagušenje i posete skladištima iz kojih se isporučuje roba potrošačima).

Naglasak u pismo bio je na dve ključne poruke: najbolje odigrati i pomoći ugroženima.

Bezos je tako dobro odigrao da je kompanija u prvom kvartalu ove godine napravila 75,5 milijardi dolara prihoda od prodaje (cele prošle godine prihod je bio 281 milijardu), što je neviđeni poslovni uspeh jer je samo u aprilu ukupna američka maloprodaja pala rekordnih 16,4 odsto.

Od početka ove godine vrednost akcija Amazona skočila je 28 odsto pa kompanija sada vredi oko 1,2 biliona dolara (početkom februara vredela je bilion dolara).

Nesumnjivo da je Bezos na početku pandemije jasno razumeo signal s tržišta koji je nagoveštavao nove potrebe klijenata, zato je odmah sišao u rudnik i za dva meseca za sebe zaradio 1,2 milijarde dolara (za godinu dana svoje bogatstvo uvećao je za 30,6 milijardi).

Bezosova imovina vredela je u aprilu ove godine 146 milijardi dolara što je ekvivalent 0,7 odsto BDP Amerike, jednaka je BDP Ukrajine i čini 2,7 odsto ukupnog bogatstva 500 najbogatijih ljudi na svetu.

Računica portala Comparisun pokazala je da će, nastavi li Amazon da raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 34 odsto (kao u prethodnih pet godina), Bezos 2026. biti prvi dolarski bilioner.

Dnevni list DŽakarta post piše da je ova računica pokrenula burnu diskusiju i izazvala ogorčenje na društvenim mrežama.

Ostalo je nejasno zašto je izazvala ogorčenje, ali je u svakom slučaju bila povod za novu netrpeljivost prema Bezosu kao najbogatijem čoveku na planeti.

Među prvima bili su ogorčeni levo orijentisani kritičari.

Američka demokratska senatorka Elizabet Voren smatra da je nemoralno bogatiti se usred pandemije, a njen kolega Berni Sanders primerom Amazona dokazuje tezu o nesmetanom razmahu kapitalizma u vreme kovida 19.

Antikorporativna aktivistkinja Naomi Klajn pokušava da se ruga Amazonu tezom da zna kako da obavi efikasnu ponudu i distribuciju i optužuje ga da posluje mimo uticaja institucija koje štite radnička i građanska prava.

Pitajući se ko je profitirao od korona krize Dirk Kaufman, urednik privredne rubrike Dojče vele, konstatuje da su dobitnici (kao i ranije) bogati pojedinci i u centar pažnje stavlja ljude poput Bezosa koji zarađuje ogromne pare na dostavljanju svega i svačega.

„Amazon profitira od mera ograničenja zbog kojih pati veliki broj ljudi“, konstatuje Kaufman i citira neimenovane prigovore kako ta kompanija ne čine ništa dobro za društvo i kako se umesto altruizma rukovodi isključivo pohlepom za profitom. I na kraju smelo insinuira: „Ima li takav novac neugodan miris“?

Da li je Amazon profiter korona krize i da li je njegov osnivač i izvršni direktor DŽef Bezos zaista loš momak svetske privrede?

Ili je genijalni preduzetnik koji se u zlo vreme našao pri ruci ljudima u nevolji i pri tom, naravno, pošteno zaradio.

Logično je da kritičari, koji generalno ne mogu da svare kapitalizam, smatraju Bezosa profiterom, kao uostalom i sve bogate biznismene u bilo koje vreme a ne samo u doba korona krize.

Gledano, međutim, iz biznis perspektive, Bezos je prototip uspešnog preduzetnika sposobnog da promptno odgovori na svaku novu tržišnu situaciju, pretvori je u izazov i kapitalizuje je u svoju korist na slobodnom tržištu i u otvorenoj konkurenciji.

Iz te perspektive Bezos nije dobitnik korona krize, jer ako je on dobitnik mora da postoji i gubitnik (što impliciraju kritičari).

Dobitnici su, a nikako gubitnici, stotine miliona ljudi koje je Amazon uslužio (nije ih na to primorao) dok nisu mogli da izađu iz kuće zbog objektivnih okolnosti koje Bezos nije izazvao.

Ako se stvari tako posmatraju, Bezos je pobednik (ne dobitnik) koji je na slobodnom tržištu bio bolji, brži, ambiciozniji, inovativniji, vredniji, efikasniji, jeftiniji, pouzdaniji od konkurencije i zato su mušterije širom sveta njemu poverile tako važan posao da ih snabdeva u vreme globalne zdravstvene krize.

Bezos nije nemoralni zli bogataš koji je pustio koronavirus iz svoje laboratorije u svet, izazvao globalnu pandemiju i onda na njoj profitirao.

Osnivač Amazona pobedio je na tržištu i tržište ga je kao pobednika nagradilo.

On nije dobitnik jer ništa nije dobio na tacni nego je da bi pobedio na tržištu morao da napusti lagodnu fotelju vizionara, da zusuče rukave i žestoko radi 24/7.

U pismu zaposlenima Bezos navodi šta je sve uradio po povratku u operativni biznis: „Promenili smo logistiku, transport, lanac snabdevanja, nabavke i procese prodavaca trećih strana kako bismo prioritetno upravljali zalihama i isporučili osnovne stvari kao što su potrepštine za domaćinstvo, sredstva za čišćenje, dečji program i sanitetski materijal. Pružamo vitalnu uslugu ljudima svuda, posebno onima, kao što su stariji, koji su najosjetljiviji. LJudi zavise od nas“.

Ni najmanje ne čudi da je posao Amazona (koji se bavi onlajn trgovinom, klaud tehnologijom i veštačkom inteligencijom) dramatično promenjen pod uticajem pandemije kovid-19.

Dnevna operativa ni jednog trenutka nije omela osnivača i izvršnog direktora Amazona da osmišljava nove planove za budućnost kompanije.

Baveći se dnevnim poslovima Bezos je primetio da je u vreme pandemije interesovanje potrošača za usluge internetskih apoteka veće nego ikad (na tom tržištu godišnje se obrne 300 milijardi dolara) i da su produženi rokovi dopune recepta učinili još pogodnijim naručivanje preko interneta i odmah izračunao da taj biznis može biti još jedan pokretač dugoročnog rasta njegove kompanije.

Za širenje tog posla već je postojala osnova jer je Amazon 2018. kupio onlajn apoteke PillPack, a zatim podneo zahtev za odobrenje zaštitnog znaka Amazon Pharmacy u nekoliko zemalja (uključujući Australiju, Kanadu i Veliku Britaniju).

Zatim je uveo veštačku inteligencije (virtuelni asistent Aleka) kao pomoć pacijentima u pregledanju recepata, izradi podsetnike za uzimanje lekova i naručivanje dopune recepta.

A od apotekarskog biznisa do široko zamišljenog Amazon zdravstvenog sistema za Bezosa je bio kratak put. Kompanija je u septembru prošle godine pokrenula Amazon Care, uslugu telemedicine za svoje zaposlene u Sijetlu. Korona kriza ubrzala je Bezosovu viziju da izgradi zdravstvenu infrastrukturu koja bi se uskoro lako mogla otvoriti drugim poslodavcima i široj društvenoj zajednici.

Tako je DŽef Bezos zahvaljujući korona krizi, ali pre svega tehnološkoj sposobnosti Amazona, dobro poznatom brendu i platformi koju već koriste milioni ljudi širom sveta, stvorio preduslove da postane veliki igrač i na tržištima farmacije i telemedicine.

Bezos nije u vreme korona krize samo obilazio skladišta, upravljao zalihama i usmeravao isporuke već je istovremeno pregovarao o prodaji svojih usluga i proizvoda vladama i institucijama mnogih država.

Na primer, početkom aprila kanadska Vlada potpisala je ugovor s Amazonom o upravljanju distribucijom medicinske opreme (maske, rukavice, respiratori) koju je kupila kako bi pomogla u borbi protiv kornona virusa.

Amazon koristi svoju distributivnu mrežu u toj zemlji, ali je u posao uključio i državnu firmi Canada Post i kompaniju Purolator.

U Vladinom saopštenje navedeno je da se Amazon u ovom poslu odrekao profita (moguće je da se u tom podatku krije odgovor na tendenciozno pitanje Naomi Klajn zbog čega je u ovom poslu otpao kanadski javni poštanski servis).

A zatim je krajem aprila kompanija Amazon Web Services sklopila ugovor s vladom Australije o skladištenju podataka dobijenih iz aplikacije koja prati kretanje građana pozitivno testiranih na korona virus.

Vlasnik Amazona nije brinuo samo o klijentima (dakle, profitu), nego i o zaposlenima, njihovom zdravlju, uslovima rada i otvaranju novih radnih mesta.

„Ne postoji uputstvo za upotrebu kako se osećati u ovakvom trenutku, a znam da ovo izaziva stres kod svih. Molim vas da vodite računa o sebi i svojim najmilijima“, poručio je Bezos u pismu zaposlenima pošto se zaraza pojavila u 50-ak skladišta kompanije.

I ne samo rečima, već i delima pokazao je šta znači socijalna odgovornost vlasnika tako velike kompanije jer je odmah zatim potvrdio da će Amazon izgraditi sopstvenu laboratoriju za testiranje na koronavirus svojih radnika i radi praćenja njihovog zdravlja i da će sav operativni profit iz drugog kvartala ove godine – oko četiri milijarde dolara – potrošiti za laboratoriju i na saniranje posledica zaraze.

Najava izgradnje laboratorije i proizvodnje testova bila je povod DŽejmsu Volšu da u Intelligencer špekuliše kako će Bezos test na kovid 19 iskoristiti za novi biznis tako što će test ponuditi kao deo Amazon Prime paketa koji koristi 150 miliona članova za nešto malo veću godišnju članarinu od sadašnjih 119 dolara.

Upitani da li bi sistem za testiranje mogao da generiše nove prihode, predstavnici Amazona objasnili su da im je sada glavni fokus da testiraju i zaštite svoje radnike a da o ostalim načinima upotrebe Amazon još neće da daje konkretne informacije.

Amazon je retka kompanija koja je u vreme pandemije masovno zapošljavala.

U martu i aprilu Bezos je zaposlio 175.000 novih radnika i pozvao radnike iz drugih kompanija, restorana i turističkih agencija koji su ostali bez posla zbog pandemije da se pridruže Amazonu i ostanu u kompaniji sve dok se ne ukaže šansa da se vrate svojim prethodnim firmama i poslovima.

Za sve radnike koji su plaćeni po satu Amazon je izdvojio dodatnih 700 miliona dolara.

A 13. maja još jednom je produžio period povećanih plata do 30. maja i revidirao procenu povećanja ukupne mase plata stalno zaposlenih na više od 800 miliona dolara.

I u vreme pandemije u Amazonu je bilo zaposlenih koji su nezadovoljni uslovima rada pa je kompanija u martu, aprilu i maju nastavila isplate otpremnina (do 5.000 dolara) radnicima koji žele da je napuste (program Pay to Quit).

„Ostajanje tamo gde neko ne želi da bude nije zdravo ni za radnika ni za kompaniju“, poručila je Melani Iciz, portparolka Amazona, precizirajući da zaposleni na to imaju prava posle godinu dana rada u firmi, ali uz uslov da nikad više ne mogu da se vrate i rade za Amazon.

Zanimljivo je da je ovaj potez Amazona naišao na osudu aktivista za zaštitu radničkih prava iako je njegova suština sasvim suprotna. DŽef Bezos je objasnio da naslov Programa zapravo glasi: Molimo vas da ne prihvatite ovu ponudu.