Kako je Ana, zbog niza propusta, umesto starateljstva – dočekala otmicu dece

Jedino na šta sada Ana može da se osloni da bi deca ponovo bila sa njom jesu međunarodne konvencije koje se odnose na nezakonito prekogranično odvođenje dece. To je međutim često postupak koji može da traje godinama.

– Da je dobila na vreme rešenje o starateljstvu, ne bi on tako lako mogao da ovde decu – kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće.

Ona objašnjava da je u ovom slučaju problem nastao jer Centar za socijalni rad sa Novog Beograda nije mesecima donosio potreban dokument koji bi omogućio dodeljivanje starateljstva. Kako dodaje, zbog napravljenih grešaka pokrenuće postupak.

Kakav god da bude ishod postupka o odgovornosti Centra za socijalni rad, to decu neće vratiti.

Ono što sada Ana Landeka i njena advokatica mogu da učine jeste da pred Ministarstvom pravde podnesu zahtev za vraćanje dece pozivajući se na međunarodne konvencije, koje su im od ranije poznate. Na iste te konvencije se suprug Ane Landeke pozivao kada je ona dovela decu iz Švajcarske u Srbiju.

Advokatica Ane Landeke Danica Grubišić objašnjava da je njena klijentkinja dobila od srpskog suda rešenje o starateljstvu pre tri dana.

– Naš sud je doneo privremenu meru da se deca privremeno poveravaju majci i da Domagoje Landeka treba da vrati decu majci. Ta odluka doneta je 7. juna. Ona sada mora biti uručena advokatu Domagoja Landeke ovde u Beogradu. Kada advokat potpiše da je primio, odluka dobija klauzulu izvršenja i u tom trenutku mi možemo da se obratimo srpskom Ministarstvu pravde sa zahtevom za vraćanje dece“, kaže advokatica Danica Grubišić.

Ona ističe da se tokom prethodnih dana pojavila netačna informacija da otac ima švajcarsko državljanstvo. Kako kaže on ima hrvatsko državljanstvo, Ana srpsko, a deca oba.

Porodica međutim jedno vreme jeste živela u Švajcarskoj.

–Pre svega što se desilo ove nedelje, postojala je odluka suda iz Švajcarske. Švajcarski sud je doneo privremenu meru da se deca privremeno povere ocu dok se ne završi postupak zaštite braka. Ana Landeka je dobila dozvolu da može da ode sa decom na odmor u Srbiju na 15 dana i od centra za socijlani rad dobila je pasoše dece. Ona se nije vratila a u međuvremenu je izgubila i dozvolu boravka u Švajcarskoj zato što je došlo do razdvajanja porodice odlukom suda, a dotle je imala dozvolu boravka na osnovu spajanja porodice vezano za njenog supruga. Zbog toga je švajcarski sud pokrenuo postupak tražeći od našeg suda preko Ministarstva prvade RS da donese odluku o vraćanju dece u Švajcarsku – objašnjava Grubišić.

Ona kaže da je naš sud „sproveo dokazni postupak i odlučio da nije u interesu dece da se vrate i odbio je ovaj zahtev jer bi to ugrozilo decu i naštetilo njihovom psihičkom zdravlju„.

–Usledila je žalba Domagoja Landeke i trenutno je postupak o toj žalbi pred Višim sudom. Domagoje Landeka je ne poštujući procedure pred našim sudom oteo decu nasilnim putem, ugrožavajući njihovu bezbednost, i na nepoznat način ih preveo preko srpske i hrvatske granice a da pri tome nije imao pasoše dece kod sebe jer su isti kod majke – ističe Grubišić.

Upravo je pitanje o tome kako su deca prešla granicu bez pasoša, takođe ostalo bez odgovora.

Milena Vasić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, kaže da je mnogo informacija ostalo nepoznato i da je teško komentarisati ovakav slučaj na osnovu medijskog izveštavanja.

Kao i Vesna Stanojević, ona ističe da je greška u kasnom donošenju privremene mere.

-Dužina trajanja postupka za donošenje privremene mere o starateljstvu je najveći problem ovde. Nedopustivo je da toliko dugo traje naručito u slučajevima u kojima postoji insotrani element jer to ukazuje na opasnost da jedan roditelj izvede decu iz zemlje – navodi Vasić.

Ona objašnjava da kada se pokrene postupak pred srpskim Ministarstvcom pravde za vraćanjem dece, naše ministarstvo dostavlja nadležnom organu države u kojoj se deca nalaze dokumentaciju kojom se dokazuje da majka ima starateljstvo i onda se traži povratak dece.

– Taj mehanizam dosta dugo traje. Imali smo slučajeve da to traje i po pet godina. A ishod zavisi i od političke volje države u kojoj se dete nalazi – da li će i kojom brzinom izvršiti sudsku odluku i vratiti dece – kaže Vasić.

Na istu stvar pažnju skreće i Vesna Stanojević.

– Ja ne očekujem da će se nešto epohalno desiti u nekom doglednom vremenu s obzirom da je on u Hrvatskoj koja će ga štiti kao svog građanina – kaže Stanojević.