Kako je Beogradski univerzitet dospeo na Šangajsku listu 18.200 godina pre nego što premijerka Ana Brnabić tvrdi? 1Foto: FoNet

Žurila je premijerka Srbije Ana Brnabić da napadne Danas pa je u toj žurbi otišla u daleku budućnost, poručivši da Beogradski i Novosadski univerzitet nisu bili na Šangajskoj listi pre 20212. godine.

Da li je premijerka i sama postala akterka SNS-ove futurističke sage „Digitalna budućnost Srbije“ u kojoj su se njene stranačke kolege teleportovale i pilotirale letećim automobilom, ne znamo.

Ali je istina da je Beogradski univerzitet dospeo na Šangajsku listu najboljih visokoškolskih ustanova 18.200 godina pre nego što premijerka tvrdi, i to ne zahvaljujući ulaganjima Srpske napredne stranke u visoko obrazovanje i nauku, kako je to valjda htela da konstatuje premijerka.

Povod za najnoviji napad na redakciju Danasa je tekst objavljen na naslovnoj strani našeg lista od petka, 20. oktobra o imenovanju predstavnika države u savete fakulteta i univerziteta.

U njemu je jedan od naših sagovornika Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i opozicioni poslanik, naveo da su u savetima visokoškolskih ustanova postavljeni i ljudi koji su bili aktivni u vreme kada je donet zloglasni Zakon o univerzitetu 1998. i kada su profesori masovno otpuštani sa fakulteta.

Obradović je konstatovao da se „cela ta ekipa sada vraća da dovrši započeto“ i da se „obračuna sa visokim obrazovanjem koje je radikalima kost u grlu još od devedesetih“.

Reagujući na naslov ovog teksta „Naprednjaci uništavaju i visoko obrazovanje“ i sve što je u njemu napisano, Ana Brnabić je na svom profilu na društvenoj mreži Iks (X) napisala:

„Mi iz SNS Srbija smo tako uništili visoko obrazovanje da su danas BG i NS univerzitet na Šangajskoj listi, a nisu bili pre 20212. Otvorili i 3 naučna instituta, nove objekte u svim univerzitetskim centrima, 4 NTP-a, Fond za nauku, zaposlili preko 1.000 mladih istraživača. Toliko.“, poručila je Brnabić, ali je izostavila da objasni po kojim kriterijumima su u savete visokoškolskih ustanova birani mnogi članovi sa upitnim biografijama, i što je još važnije, zašto je dosadašnje Vlada smenila iako im mandat nije istekao.

Iako je premijerka htela da poruči da su Beogradski (UB) i Novosadski univerzitet dospeli na Šangajsku listu iste godine kada su naprednjaci prvi put došla na vlast, istina je da se te 2012. na ovoj rang-listi prvi put našao samo UB.

Novosadski univerzitet prvi put se pojavljuje 2018. na globalnoj listi, i nikada nije uspeo da dođe u top 500, što je zapravo cilj kome svi teže.

Plasman i opstanak našeg najvećeg i najstarijeg univerziteta nema veze sa strankama koje su više od decenije na vlasti, a još manje sa njihovim odnosom prema nauci i visokom obrazovanju, već je upravo sunovrat srpske nauke počeo od 2013. godine, od kada je počela stagnacija kako broja radova, tako i problemi u finansiranju projekata, o čemu su ranije govorili i neki od profesora koji su članovi vladajuće većine.

Sve ove godine sa Univerziteta upozoravaju na nedovoljno izdvajanje države za nauku i visoko obrazovanje i druge probleme u finansiranju koji do danas nisu rešeni, a opstanak na Šangajskoj listi tumače entuzijazmom jednog broja istraživača.

Poslednjih godina dobru poziciju UB obezbeđuju pojedinci koji su na svetskom nivou dospeli u grupu visokocitirani, a ne to što je vlast prepoznala nauku i visoko obrazovanje kao razvojne šanse Srbije.

Premijerka pomešala jabuke i pomorandže

– Premijerka nas je udostojila komentara na kritiku partijskog i vanzakonskog kadriranja u savete fakulteta jer istina ume i da zaboli. Odgovor je na žalost čisto spinovanje u stilu svoga šefa. Mi pričamo o jabukama, a ona o pomorandžama. Pošto nema šta da nam zameri za jabuke, jer ne može da porekne neprimereno partijsko kadriranje u savete fakulteta, hajde da joj odgovorimo za pomorandže, odnosno na prozivku da su ona i kadrovi njene stranke doprineli razvoju nauke u Srbiji, ko da daju sredstva iz svog džepa a ne iz budžeta Republike Srbije. Razumljivo, šefovski stav „država to sam ja“ projektuje se i na partijski kadar, pa nas to i ne iznenađuje – kaže za Danas Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, inače jedan od sagovornika u tekstu koji je komentarisala premijerka.

Čokić napominje da je Univerzitet u Beogradu među 500 odabranih celog sveta uključen prvi put 2012. godine na Šangajskoj listi, ali je nakon toga i višegodišnjeg minimalnog izdvajanja sredstava za nauku od strane vlasti, 2021. pao između 501. i 600. mesta

– Sa izostankom rangiranja istraživača po kvalitetu rada oštetili ste desetogodišnje plate istraživača u Srbiji. Tek formiranjem Fonda za nauku Republike Srbije i raspodelom konkursnih sredstava Svetske banke se krenulo sa ozbiljnijim postepenim ulaganjem u nauku u Srbiji, potpomognutu međunarodnim projektima – ukazuje Čokić.

On dodaje da napredovanje nauke u Srbiji nema veze sa neobrazovanim ili ubrzo obrazovanim partijskim kadrom režima, već sa entuzijazmom, inicijativom i znanjem istraživača, kao i njihovom međusobnom i međunarodnom saradnjom.

– Oni su bolji ambasadori ove zemlje nego svi vi na vlasti zajedno. Kao nagradu tim istraživačima, vi najavljujete smanjenje i zamrzavanje plata najbolje rangiranim istraživačima u Srbiji koji svojim publikacijama upravo najviše doprinose rangiranju domaćih univerziteta na Šangajskoj listi. Koliko je mladih istraživača napustilo ovu zemlju u međuvremenu? Najavljujete komercijalizaciju rada naučnih instituta, a prodali ste najprofitabilniji Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Je l to čeka i ostale institute u Srbiji kada postanu komercijalno isplativi? Šaljete budžetske inspekcije da uvode harač po fakultetima kako bi se održale najniže plate profesora u regionu. Postavljate nestručni politički kadar da bude na vodećim funkcijama u zemlji. Sistematski narušavate autonomiju univerziteta izmenom zakona i postavljanjem podobnih kadrova od studentskih organizacija pa do najviših funkcija na univerzitetu. Ne za „toliko“, već za ovoliko pozdravite kolegu plagijatora iz vlade Srbije – replicirao je Čokić pemijerki, koja je upravo rečju „toliko“ završila svoje obaćanje na društvenoj mreži Iks.

(Zlo)upotrebe vlasti

Kako se plasman Univerziteta u Beogradu (zlo)upotrebljava sa obračun sa političkim protivnicima imali smo priliku da vidimo i 2019. godine kada je UB pao za stotinak mesta na Šangajskoj listi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada rekao da „pridike za to ne mogu da drže oni u čije vreme ta institucija nije ni bila na ovoj listi“.

„Znate li koji smo bili na Šangajskoj listi 2008, 2009, 2010, 2011. godine. Nismo ni bili na listi. Kao ni u zdravstvu. Nismo mogli ni da padnemo, jer smo bili poslednji. Tako je bilo u vreme stručnjaka što mi sole pamet danas“, rekao je Vučić novinarima 2019.

Objašnjavajući zašto se Univerzitet u Beogradu tek 2012. našao na listi 500 najboljih svetskih visokoškolskih institucija predstavnici akademske zajednice su tada za Danas rekli da je UB bio spreman da se plasira na Šangajskoj listi 500 još 2008. godine.

Ključni razlog zbog koga je prvi put rangiran 2012. su naveli to što oko 30 odsto naučnih radova koje su objavljivali zaposleni na Univerzitetu u Beogradu nije imalo odgovarajuću afilijaciju, odnosno autori su navodili samo naziv matičnog fakulteta ili instituta, ali ne i Univerziteta u Beogradu kome pripadaju.

Tadašnja uprava Beogradskog univerziteta je uz podršku nadležnih u resornom ministarstvu nekoliko godina sprovodila opsežne aktivnosti da se ovaj problem reši, što je rezultiralo i plasmanom na rang-listi.

Naučnici iz Srbije cele prošle godine su protestovali tražeći dostojanstvene uslove za rad, ali probleme koje su iznosili država i dalje nije rešila. I na Beogradskom univerzitetu je pitanje finansiiranja najbolnija tačka.

Sve to nije sprečilo pojedine medije bliske vlasti da ovogodišnji skok UB na Šangajskoj listi pripišu predsedniku Vučiću, a predstavnici Ministarstva prosvete ulaganjima države u nauku i obrazovanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari