Kako je bilo Koraksu u prvoj nedeljnoj kupovini za penzionere?

Tačnije, tri sata. Toliko su „naše bake i deke“ dobili vremena da odu do prodavnica i napune potrošačke korpe, kako do sledećeg uslovnog otpusta ne bi isključivo zavisili od velikodušnosti rođaka, komšija i aktivista pojedinih političkih partija.

Svoja iskustva sa prvog putovanja u prodavnicu dok svi potencijalni nosioci korona virusa spavaju, sa Danasom je podelilo nekoliko osoba koje nije demotivisalo to što su radnje otvarane u četiri ujutru.

– Ustao sam i seo u kola i već u petnaest do četiri sam bio ispred Lidla u Tošinom bunaru, priča za svoj list karikaturista Predrag Koraksić Koraks. Kako navodi, u trenutku kada je došao, ispred njega u redu, sa dva metra razmaka, stajale su četiri osobe.

– Svi su imali maske, sem mene. Policajac i policajka su se muvali uokolo, a ispred su bili i službenici Lidla. Pre nego što su nas pustili unutra podelili su nam rukavice i objasnili da držimo distancu između sebe. Jedva sam navukao rukavice, jako se teško stavljaju, priča Koraks.

Jednom kada je ušao u prodavnicu pokušao je da kupovinu obavi što brže.

– Kupio sam neke praktične stvari, mleko, čokoladu, nešto od povrća… Oduševio sam se kada sam video artičoke. Njih u ovo doba godine gotovo i da nema, mora biti da su uvozne. Uzeo sam i neke grčke pite, koje se lako spreme u rerni, navodi Koraks.

U kupovini se, kako dodaje, snabdeo za narednih petnaest dana, pa ne očekuje da će i sledeće nedelje ujutru paliti kola.

– Ako mi nešto i zafali, jedan komšija mi pomaže i donosi iz prodavnice sve što mi treba. Ali ne verujem da će biti potrebe, kaže Koraks.

Na drugom kraju grada u Rakovici, malo pre četiri ustao je i Milorad Đurović Đura. Nije odmah žurio u prodavnicu, obavio je svoj jutarnji ritual koji podrazumeva kafu i cigaretu. Ispred Lidla u Ulici patrijarha Pavla bio je u desetak minuta pre pet sati. Sačekao ga je red, ali nije dugo čekao.

– Princip je bio da unutra puštaju samo određeni broj ljudi, pedeset valjda. I onda, kako ko izađe, puste jednu osobu. Brzo sam stigao na red. Ispred su dva policajca delila maske, a unutra radnici Lidla rukavice. Zadržao sam se nekih četrdesetak minuta, priča Đura.

Nije stigao da kupi baš sve što je želeo. Kako navodi, nije poneo dovoljno cegera, a kese u Lidlu nemaju ručke, pa su nezgodne za nošenje.

– Miran sam nedelju dana. Ono osnovno imam. Ako nešto i zafali, snaći ću se. Inače mi ova izolacija i ne pada teško. Volim da čitam, a imam i lepu terasu, kaže Đura.

I Ivančica Sikimić je rano nedeljno jutro provela u Lidlu. Kako kaže, suprug i ona ustali su oko 4.30, a ispred radnje bili su oko 5.20.

– Usput smo sreli tek nekoliko automobila, a oduševilo nas je što je na parkingu bilo više mesta nego uobičajeno. Ispred je bio dugačak red. Mislili smo da ćemo čekati dugo, međutim već za nekih 20 minuta smo stigli da uđemo. Ljudi u žutim prslucima su ispred delili maske i rukavice, a pritom pazili da razmak u redu bude veći od metar i po. Pre navlačenja rukavica su nam naprskali ruke dezinfekcionim sredstvom. I maske i rukavice su kineske proizvodnje, ne znam da li su to već ove što su tek stigle, navodi Ivančica.

U Lidlu, kaže, pravi raj.

– Dobro snabdeveno, ali kako je samo ograničen broj ljudi mogao u radnju, nije bilo sudaranja kolicima. Nikad nisam bila u takvoj kupovini, da mogu sve natenane da izaberem a da mi drugi ne diše u vrat čekajući da dođe na red da bira s police. Jedino nema „teške“ hemije poput varikine i sličnog, ali to je očekivano. Ostalo smo sve našli što nam je trebalo, od narezaka do mesa, sireva, povrća, voća… Na kasi se takođe brinulo da razmak između kupaca bude po propisu. Videlo se da je sve dobro organizovano i zaista nemam nikakve primedbe, ističe naša sagovornica.