Kako je Čapek pisao o Evropi 1938. godine?

– Čitav niz istoriskih primera – piše Čapek – pokazuju nam da li se čovečanska pravda u toku poslednjih stotina godina razvijala u svirepost i slepu zavisnost od moćnih ili obrnuto. Ili je, opet, ta pravda u istoriji čovečanstva pokazivala svoju sklonost prilagođavanju čovečjih prava i stvaranju humanizma među ljudima. 

 – Nameće se pitanje – kaže on – Da li je hiljadugodišnji razvitak imao za cilj čovečju slobodu i pravdu ili tlačenje i stvaranje robova sa likom čoveka – pita se u autorskom tekstu poznati češki pisac.

Udarno mesto na naslovnici daje se pisanju pariskih listova, u naslovu je izdvojeno „da se ne može očekivati prelaz Austrije i Madžarske u tabor protiv Engleske i Francuske“. Potencijalni rat između Japana i Kine i dalje je bitna vest, a toga dana Pravda prenosi i kratku vest iz Vašingtona da će ukoliko do rata dođe SAD primeniti Zakon o neutralnosti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Glavni naslov u listu Vreme 13. januara 1938. bio je posvećen poseti prestolonaslednika Pavla Grčkoj, ali na naslovnoj je i vest o potopljenom holandskom brodu kod Alikantea i 2.000 poginulih i povređenih u eksploziji voza koja se desila u Madridu.

Telefonski izveštaj iz Budimpešte objavljen na trećoj strani donosi vest o tome da je posle tri dana pregovora odlučeno da Austrija i Mađarska priznaju vladu generala Franka, ali i da neće napustiti Društvo naroda.

Najvažnija ekonomska vest u Vremenu toga dana je bilo usvajanje budžeta Ministarstva pošta, telegrafa i telefona, dok je na hronici najviše pažnje posvećene pogibiji šestorice seljaka u tuči kod Prijedora. Sa nadnaslovom „poslednji čas“ dopisnik iz Bukurešta šalje priču o tome da „300.000 Jevreja u Rumuniji ostaje bez političkih prava“.

Na stranicama razonode Vreme piše o Engleskinji Ajmi Maknami koja je umesto oca završila partiju šaha koju je on započeo još 1915. godine. Kako je njen otac, Džordž, poginuo 1916. u bici kod Jitlanda, njegov protivnik Džems Rodžers je šahovsku tablu ostavio netaknutu. Dvojica protivnika se nikada nisu videli, piše Vreme, a partiju su igrali „preko prepiske“. Ajmi je 22 godine kasnije uspela u ime svog oca da dobije partiju posle 27 odigranih poteza.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerziteske biblioteke „Svetozar Marković“.