Kako je Desanka postala Dragutin i otela devojku iz Kneževih Vinograda

List Vreme je pisao o sednici Beogradskog odseka profesorskog društva koja je održana u sali osnovne škole Kralja Aleksandra, po pitanju preuređenja nastave u nižim i srednjim školama.

Sednicu je vodio gospodin Andro Žeželj, inspektor Ministarstva prosvete u penziji, koji je svojim izlaganjem pokazao zabrinutost za naše đake.

„Ne vodimo dovoljno računa u prvom redu o zdravlju učenika i o njihovoj fizičkoj konstrukciji. A to treba da nam je glavna briga. Treba razviti oruđe za um, pa onda od njega nešto očekivati. Nije greška samo u tome. Ne vodi se dovoljno računa o vaspitanju čula, niti se izabira onaj materijal, ona duhovna hrana, koja bi učenika zanimala i koja bi ih navela na samoradnju“, bile su reči Žeželja kojim je skrenuo pažnju na nedostatke obrazovnog sistema.

Diskutovalo se i o (ne)interesovanju đaka koje se dešava kad ih „mehaniziraju“ i prisiljavaju na učenje.

Takođe, bilo je reči i o velikoj količini materijala koje jedan đak treba da obradi, a kao primer prenatrpanosti, g. Žeželj je uporedio naš sistem – gde godišnje obrađujemo trista klasičnih pisaca, dok đaci u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj obrađuju samo oko dvadeset pisaca.

Njegova vizija „nove škole“ je mesto gde bi se đak razvijao telesno i duhovno, gde bi imao punu slobodu i gde mu se ne bi ograničavala radoznalost. Ovim rečima je završena sednica u nadi da će se vremenom i ostvariti.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda nas izveštava o jednoj krajnje neobičnoj otmici na ulicama Kneževih Vinograda.

„Lepuškasta seljanka“ Desanka Stanojlov, rođena kao drugo dete u siromašnoj porodici nije se izdvajala ni po čemu od svojih vršnjakinja sve do svoje desete godine, kada se primetila nezainteresovanost za sve ono što „žensku decu u tim godinama interesuje“.

Ručne radove nije volela, dok za kućne poslove „nije imala smisla“. Slobodno vreme je provodila družeći se sa dečacima, tukla se sa njima- pa su je se svi bojali. Znalo se da stalno ispod suknje nosi veliki nož i stari revolver.

Od svoje četrnaeste godine, zbog finansijske situacije je radila kao nadničarka u državnom dobru „Belje“. Tamo je Desanka radila kod tamošnjeg stolara, gospodina Milana Štrbića.

Sa osamnaest godina, iako su svi mislili da je šala zbog njenog lika i dela – svi su se uverili da su abrovi tačni – mlada Desanka je suknju zamenila pantalonama.

Nisu je dobro prihvatili, izazvala je smeh i ruganje na njen račun. Sa nepoverenjem su je primali u društvo, deca su lupala kantama za njom…

Ovakvo ponašanje njenih sugrađanja je uticalo na Desanku.

Jednog dana je misterioznim nestankom, Desanka-Dragutin otišla iz života ljudi iz Kneževih Vinograda.

Potraga je bila bezuspešna, sve dok nije, sada već kao Dragutin posle šest nedelja odlučila da se vrati.

Niko nije znao gde je bio, imao je „ozbiljno držanje“ i štap u ruci. Svi muškarci u njegovom društvu su bili više „Desanka“ od samog Dragutina.

Dragutin je podneo molbu opštini da postane stražar. Posle kratkog kolebanja, izašli su mu u susret i Dragutin je postao stražar opštinskog obezbeđenja! Svoj položaj je iskoristio da poravna račune sa svima koji su ga ismevali i da u opštinski registar bude upisan kao Dragutin Stanojlov. Jedino je u crkvi ostao upisan kao Desanka.

Jednog dana bio je postavljen da stražari kod Barandske putarine gde je osvojio srce jedne devojke. Najlepše devojke iz najbogatije porodice Kneževih Vinograda – Smilje.

Iako imaju skladan brak, počeci njihove ljubavi nisu bili laki. Smiljini roditelji su se protivili udaji njihove ćerke za „siromaha koji je do juče bio ženskinja“. Dragutin je, zajedno sa Smiljom skovao plan o njenoj otmici.

Danima su živeli u bekstvu, bojeći se senzacije koje su napravili, kao i predstavnika vlasti koje je unajmila upravo porodica novopečene mlade.

Smiljini roditelji su posle nekog vremena dali blagoslov za brak. Crkveno venčanje nije održano jer je samo tamo i dalje bio „Desanka“, ali je opštinski matičar ovekovečio njihovu ljubav građanskim brakom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“