Kako je džudo doprineo emancipaciji žena u Japanu?

Drevni japanski način borbe, džiu-džicu, počeo je redovno da se praktikuje u Evropi, prenosi list Vreme. Profesor iz Japana Jigoro Kano je stvorio novu sportsku disciplinu koja je iz njega proizašla.

Novi način borbe dobio je ime džudo i postao je popularna telesna vežba među omladinom. Džudo se našao i u nastavnom programu srednjih i viših škola u Japanu.

Glavni cilj ove sportske discipline je da onaj ko ga izučava precizno upozna strukturu svojih mišića, nauči kako da savlada svoje nerve i postigne apsolutnu ravnotežu svojih pokreta.

Najpoznatija džudo škola nalazi se u Tokiju i pohađaju je samo učenici koji striktno vode računa o svojoj moralnoj i fizičkoj kondiciji.

Ženama je prošle godine po prvi put odobreno bavljenje ovim sportom nakon što je otvoreno odeljenje za njih. Primetno je da su se neke od njih samoinicijativno krišom bavile ovom veštinom, pa one lako preuzimaju i najteže poslove od muškaraca.

Emancipacija žena u Japanu sve je prisutnija, a samo jedan od doprinosa tome jeste i ovlašćenje džudo školi u Tokiju da otvori svoja vrata ženama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke

List Pravda članak posvećuje važnosti uključivanja filma u školsku nastavu. Kinematografija izvesno potiskuje veliki broj domaćih pozorišta jer svojom skupljom produkcijom privlači više ljudi u bioskopske sale.

Pravda navodi da je popularizacija tonskog filma dovela do ustanovljivanja pozorišnog dinara.

Moderni tonski filmovi, iza kojih stoje masovne produkcije i talentovani filmski umetnici, imaju primetan uticaj na publiku. Zbog svog snažnog uticaja na najmlađu publiku mogu poslužiti kao korisna dopuna školskoj nastavi.

Filmovi posebno utiču na decu uzrasta od 10 do 18 godina koja u tom dobu prolaze kroz razvijanje prirodnih instikata. Kako su u tom dobu najviše zainteresovana za negativne aspekte tema koje filmovi mogu obraditi, potrebno je obratiti pažnju na izbor filmova koji će biti prikazivani.

Važno je da roditelji imaju aktivnu ulogu u odabiru filmova koji se gledaju u zajednici i da budu upućeni u afinitete svoje dece. Dečija potreba za sredinom odvojenom od roditeljske kontrole i prijateljima je prirodna, ali je bitno uticati na to da i u tim situacijama radije biraju kvalitetan i edukativan sadržaj.

U kući se sa decom može razgovarati o sadržaju i temama koje određeni filmovi obrađuju, pisanoj kritici o samom filmu i sličnim aspektima, te time ih usmeravati ka sadržaju koji im neće stvarati negativna osećanja prema pozitivnim pojmovima i potrebama.

Vaspitači, učitelji i profesori takođe treba da propagiraju kvalitetan sadržaj omladini. Da bi pokretanje ovakve dodatne nastave bilo moguće, potrebno je da osnovne i srednje škole nabave neophodnu kinematografsku opremu.

Tokom praznika i nedeljom deca bi bila u mogućnosti da uz naknadu od dva ili tri dinara dolaze na bioskopske projekcije.

Oskudacija materijalnih sredstava predstavlja najveću prepreku u ostvarivanju ovog projekta u velikom broju škola. Međutim, uz dobru organizaciju, donacije, priredbe i čuvanje priloga neke osnovne škole i gimnazije već su došle do potrebnih aparata.

Država propisuje sredstva, određuje načine i moduse kojima utiče na unapređenje građanstva. Bioskopi su okarakterisani kao ozbiljna vrsta sredstava za jačanje kvalitetnih uticaja, pa je tako ideja o kinematografskoj dodatnoj nastavi podržana.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke. 

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.