Kako je engleskog kralja u Parizu pozdravilo 200.000 Francuza?

Uz podugačak naslov, u kom stoji da „Sadašnja poseta stavlja definitivan pečat na ujedinjenje dve zapadne demokratije koje se oslanjaju na istu želju: služenje civilizaciji“, Pravda prenosi na naslovnici i zdravice predsednika Francuske g. Lebrena i engleskog kralja Đorđa Šestog.

„I pored uskog rukavca koji nas odvaja naše dve zemlje neizbežno su ujedinile svoje dve sudbine u toku vekova“, rekao je engleski kralj.

Pravda do u detalje prenosi posetu Nj. V. Kralja Engleske.

– Sva školska deca imala su zastave u rukama. Ženska deca bila su u belim haljinama, a muškarci sa mornarskim kragnicama – piše Pravda u izveštaju.

– Pre nego što su prošla kraljevska kola pušteno je nekoliko hiljada golubova pismonoša. U svom „triumfalnom“ pohodu, piše Pravda, Kralj je od „Elisejskih polja nastavio ka Trgu Konkord na kome je bilo više od 200.000 ljudi, žena i dece“.

Novinarska fascinacija Britancima i njihovom grandioznom posetom Francuskoj naselila je i rubriku namenjenu deci. Iz Pariza stiže pismo „Pariska deca govore ovih dana najviše o engleskim princezama“.

„To je jedan od onih događaja koji će se večno pamtiti. I da bi i naši mali čitaoci, koji nemaju mogućnosti da vide Pariz svečano ukrašen, imala utisak koji sam ja imala, napisala sam ovo“, zaključuje autorka potpisana kao Seka Mica. „A ja znam da i vi, kao i vaši roditelji, volite Francusku i Englesku, jer su one uvek bile najveći prijatelji našeg naroda i naše otadžbine“.

Od vesti iz naše zemlje može se izdvojiti jedan neobičan događaj iz hronike. U selu kod Svilajnca, jedan čovek izvršio je sam sebi operaciju testerom, nakon čega je izgubio život zbog trovanja krvi. O njemu se piše kao o neobičnom čoveku, stolaru, ali i majstoru drugih zanata, finansijski ne najstabilnijem.

Tih dana bio je naročito raspoložen, nosio je odelo i šetao gradom, tako nervirajuči neke meštane kojima i inače nije bio preterano simpatičan. Povreda zbog koje je morao da interveniše nastala je usled „igranja“ revolverom, kada je povredio prste jedne ruke, koji su ostali da vise.

„Nije mogao to da podnosi na sebi Dragutin Petrović! Zbog toga je uzeo testeru i sam na sebi izvršio operaciju: odrubio ostatak ranjenih prstiju. Zatim je uvezao ruku maramom i, kao da se ništa nije dogodilo, vedar i veseo, prošetao se selom“, piše ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list Vreme je 21. jula 1938. na naslovnoj strani izvestio o jakom zemljotresu koji je potresao Atinu i okolinu u kome je bilo 18 poginulih i 80 ranjenih. Specijalni izveštač lista iz Atine javio je da je „zemljotres trajao svega 15 sekundi“, ali da je nastradalo četiri sela, u koji je poslata hrana kao pomoć.

U izdanju za četvrtak Vreme je pisalo i o mladoj čobančici koja se umalo žrtvovala i sama kada je na 112. kilometru pruge od Mostara do Sarajeva zaustavila voz ne bi li zaštitila putnike u njemu.

Odronjeno kamenje, piše Vreme, palo je na železničku prugu i oštetilo je. Videvši to čobančica je uspela da zaustavi voz i spasi sve u njemu, a kako piše ovaj list, odbila je da primi novčanu nagradu koju su hteli da joj daju putnici iz voza.

Vreme, kao i Pravda, naširoko piše o Englezima i Francuzima, raznim okupljanjima i počastima povodom smrti rumunske kraljice…

Prenet je i govor španskog generala Franka povodom dvogodišnjice rata u ovoj zemlji. On je ovom prilikom istakao da se njihova nacionalna revolucija ne odnosi samo na pitanja unutar granica, već predstavlja kontraudar komunističkoj revoluciji.

„Vaši usklici „Živela Španija“ posmrtno su slovo komunizmu“, bila je glavna poruka koja se preko radio stanica širila celom zemljom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.