Kako je „fatalna” žena zamenjena „sportskom” pre 80 godina

„Trijumf osamdesetih godina” glasio je jedan od naslova u dnevnom listu „Vreme”. Najnoviji način života široko je otvarao vrata ka budućnosti, kako istorijskih promena, tako i modnih trendova.

„Fatalna žena je mrtva. Nju je ubila snažna, sportski vaspitana, mlada devojka. I to sasvim lagano bez naročitih napada.”

Svet se polako navikavao na brojne promene, a žene nisu bile izuzete iz istih. Kako su se istorijske prilike menjale, tako je i moda, kako u odevnom smislu, tako i kontekstu načina življenja, skretala sa svog glavnog i pronalazila novi put.

„Sve devojke su obožavale mefistofelske obrve Brigite Helm, obučene u tesne, blještave, satenske haljine, koje su ocrtavale njenu finu siluetu, volele su ćutanje Grete Garbo, gorak izraz oko usana Džoane Kraford i samrtničko bledilo i boa od perja Marlene Ditrih.

Danas je sve izmenjeno. Greta Garbo govori, Džoana Kraford oblači se kao kakva gimnazijalka, a Marlen Ditrih još lanjske godine pojavila se u Parizu sa licem preplanulim od sunca.”

Sportska „epidemija” zahvatila je Evropu podjednako kao i Ameriku, navodi se u tekstu. Iako su isticane filmske dive kao primer promena, film je tada bio upravo izraz aktuelne epohe, te odraz života.

Nakon postepenog prelaska sa nege duše i onog unutrašnjeg na konstatovanje bitnosti zdravog vazduha i njegove benefite po pojedinca, sledeća stepenica bila je upravo okretanje ka razvijanju i negovanju tela. Međutim, nega onog neopipljivog nikada nije prestala.

„Holivud koji je osetio sve najezde žeđi, odvratnosti, fatalnih ljubavi, za kojima je publika nekada čeznula, fabrikuje sada samo filmove u kojima je mlada devojka vesela, vedra, čista, nasmejana, poetski nastrojena junakinja, ali koja korača po zemlji, a ne po oblacima.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list „Pravda” objavio je tekst sa namerom da se dobije odgovor na pitanje „zašto su važne saobraćajnice dugo zakrčene”.

Beograd je tokom leta 1940. godine na svojim ulicama i velikim raskrsnicama uveliko radio na rekonstrukciji kaldrme i trotoara.

Kao predmet značajnih radova našla se ulica Kralja Aleksandra, kao i Terazije i ugao Takovske u ulice.

„Na oba mesta radi se na proširivanju kolovoza, pomeranjem, odnosno sužavanjem trotoara. Ovi radovi bili su na tim mestima zaista potrebni, jer su oba ugla vrlo prometna i saobraćaj je bio dosta stešnjen.”

Međutim, iako neophodni, radovi su se odužili. Saobraćajna gužva kakvu Beograd danas poznaje jeste znatno veća, ali je za vreme koje je poznavalo masovnu proizvodnju, iako ne u obliku hiperprodukcije kao danas, saobraćaj bio otežan.

Nije samo za automobile predstavljao problem višemesečnih radova, već i za pešake koji takođe nisu mogli nesmetano da se kreću na ovom potezu.

„Opština doduše ne izvodi u režiji ove poslove, ali ona je odredila rokove i ona, svakako, vrši izvestan nadzor. Izgleda da se bilo zaboravilo, pri izdavanju posla, na potrebu da se radovi sa prometnim saobraćajnicama za što kraće vreme izvrše.”

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.