Kako je gađala Vojska Republike Srpske

Svedok odbrane generala Miloševića u unakrsnom ispitivanju juče je pred Haškim tribunalom negirao da je u sarajevskom naselju Grbavica bilo teškog naoružanja, snajpera ili ciljanja civila. VRS je, po mišljenju svedoka, gađala ili pripadnike ABIH ili „vozila u pokretu na kojima su bili instalirani minobačaci“
General Dragomir Milošević se tereti da je kao komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa sprovodio artiljerijsku i snajpersku kampanju terora nad civilnim stanovništvom Sarajeva. Svedok odbrane Milorad Katić, međutim, tvrdi da u sarajevskom naselju Grbavica, koje su kontrolisale srpske snage i gde je on proveo veći deo rata, nije bilo teškog naoružanja. Svo teško naoružanje je, tvrdi on, 1994. godine uklonjeno na 20 km od grada i stavljeno je pod kontrolu UNPROFOR.
Da bi dokazao suprotno, tužilac je svedoku predočio nekoliko dokumenata, između ostalih i dva protestna pisma generala Gobijara upućena generalu Miloševiću. U prvom pismu, general Gobijar protestuje zbog granatiranja zgrade Predsedništva u Sarajevu, dok u drugom apeluje na Sarajevsko-romanijski korpus da prestane sa upotrebom teškog naoružanja. Tužilac je svedoku pokazao i naređenje generala Miloševića u kojem on traži da se „maskira i sakrije teško naoružanje“ kako bi se, po mišljenju tužioca, nastavilo njegovo korišćenje.
Mada tvrdi da je kao predsednik opštine srpsko Novo Sarajevo, rat proveo u kancelariji, Katić je insistirao da na Grbavici nije bilo ni tenkova ni minobačaca, već samo 3-4 transportera koje je po „haustorima čuvao UNPROFOR“. Tužilac je sugerisao da mesta na kojima se nalazilo uklonjeno oružje nisu bila u potpunosti bezbedna jer su pripadnici UNPROFOR bili zauzeti zaštitom civila pa je vojska lako mogla da iskoristi to oružje. Svedok je odgovorio da ako je naoružanje zaista korišćeno „onda je to bila greška UNPROFOR i oni treba da odgovaraju za svoj propust“. Katić je takođe negirao da je zgrada Metalke u naselju Grbavica bila snajpersko gnezdo iz kojeg su svakodnevno gađani civili koji su prelazlili ulicu Zmaja od Bosne ili se vozili tramvajima. Svedok je potvrdio da je u zgradi Metalke bilo vojske, ali je tvrdio da pripadnici VRS nisu gađali civile i nisu koristili snajpere. Koga ili šta su gađali ostalo je nejasno, pošto je svedok najpre tvrdio da su na meti bili pripadnici Armije BIH u susednim zgradama, potom kasarna Maršal Tito i na kraju „neko pokretno vozilo na koje je mogao da bude postavljen minobacač“.
U tim incidentima su, po optužnici protiv generala Miloševića, pet puta pogođeni tramvaji u kojima su smrtno stradali civilim, a u jednom incidentu je usmrćen dečak dok je sa majkom prelazio ulicu. Civili su, dodao je Katić, mogli da budu pogođeni i od strane pripadnika Armije BIH, koji su se, po njegovim saznanjima, nalazili u zgradi Filozofskog fakulteta i sarajevskog Muzeja u ulici Zmaja od Bosne u Sarajevu.