Vodi bitku za oslobođenje Vranja na svoju odgovornost:General Jovan Belimarković. Iz kolekcije S.StojkovićaGrađani Vranja obeležili su 31. januara 145. godišnjicu od kada je njihov grad oslobođen od Turske okupacije, koja je trajala tačno 422 godine, sedam meseci i 17 dana.
Vrhovna vojna komanda Kneževine Srbije prepustila je brigadnom generalu Jovanu Belimarkoviću da sam odluči da li će krenuti u napad na Vranje. Bila je zima. Padao je jak sneg. Temperatura u „debelom minusu“. Ambiciozni general ne odustaje od svoje namere da oslobodi Vranje.
Na raspolaganju je imao 7.000 vojnika pod oružjem, jedan eskadron konjice i 22 topa. Manje od turske gramade koju je predvodio general Asaf Paša, koji je imao zadatak da po svaku cenu spreči ulazak pripadnika Srpske divizije Šumadijskog korpusa u Vranje. Paša je raspolagao sa 10.000 vojnika. Imao je i dva konjička eskadrona, obučena za borbe na blizinu. Artiljeriski Osmalijska vojska imala je osam topova na raspolaganju.
Odlučna bitka odigrala se 31. januara 1878.godine. Turci nisu čekali napad već su koristeći svoju stratešku prednost i brojnost u ljudstvu prvi krenuli u napad. Istoričari beleže da se to desilo oko 10,30 sati. Napad je potisnuo srpsku vojsku ka Bresničkom polju i prema Vladičinom Hanu (do Moštanice).
Belimarković uvodi tada još dva bataljona vojnika i poljsku bateriju koja ostvaruje prenost u višesatnim borbama koje se odvijaju do kasnog popodneva tog hladnog zimskog dana. Tokom večeri srpski vojnici ulaze u Vranje, dok se turska vojska povlači prema Pljačkovici. Sutradan na tom brdsko planinskom terenu odvijaju se borbe.
U Vranju vojnici Šumadijskog korpusa koji su činili pripadnici vojske iz Beograda, Kragujevca, Smedereva, Rudnika i Kolubare zarobljavaju 48 turskih oficira, 1.685 vojnika, kao i 2.725 pušaka, 148 pištolja i blizu 28.000 puščane municije.
U borbama za oslobođenje Vranja poginulo su 122 srpska vojnika. Njih 229 bilo je ranjeno. Turska vojska imala je oko pet stotina nastradalih vojnika. U inicijalnim borbama za oslobođenje Vranja ostalo je zabeleženo, učestvovali su Kragujevčani pod komandom tadašnjeg potporučnika, kasnije proslavljenog generala srpske vojske Stepe Stepanovića.
Bilo je i dobrovoljaca koji su dobijali od vojske naoružanje i iako vojno neuki napadali utvrđenu tursku vojsku. Takav slučaj je zabeležen je prilikom oslobađanja Vranjske Banje 30. januara 1878.godine, kada je zarobljeno 200 „nizama“ – pešadijskih vojnika okupacione vojske.
U znak sećanja na sve nastradale u bitkama za oslobođenje Vranja podignut je spomenik Čika Miti, koji je rad vajara Simeona Rosandića, koji će u narednim ratovima kroz koje će Vranje i njegovi stanovnici proći biti tri puta rušen i ponovo vraćan na isti postament kod zgrade Načelstva, sada sedišta Pčinjskog upravnog okruga.
Simbolika, koja podseća na istoriju koja je posebno upečatljiva kada se zna da je Vranje od svog osnivanja bio grad na vetrometini svih ratnih puteva kojima su prolazile mnoge vojske.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
