Kako je Hitler pretio Evropi pre 80 godina?

Ovako je Hitlerov govor preneo list Vreme pre tačno 80 godina, 21. februara 1938. godine. Već tada firerovi govori najavljivani su širom Evrope, ali i sveta i svima je postalo jasno da on koristi sredstva masovnog informisanja da bi došao do svoje publike, odnosno naroda.

Ovaj trenutak jako je bitan u istoriji jer se radi o govoru u kojem je Hitler prvi put otvoreno zapretio Evropi, pred Drugi svetski rat.

U govoru je ipak istakao i dobre odnose Nemačke i Jugoslavije, prenosi reporter Vremena.

“Taj ton (energične opomene inostranstvu), pored definitivnog isticanja cajedničkog fronta sa Italijom i Japanom, bio je glavni utisak Hitlerovog govora”, piše Vreme.

Novinar opisuje ono što je svet posle čitao u udžbenicima o mehanizmima autoritarnih pokreta, a to je Hitlerov glas. Piše da je on počeo tiho, da bi završio glasom kao orkan. Samo o petogodišnjoj vladavini govorio je dva sata, “patetično i lepo”.

Samo je statističke podatke “bacao u etar” punih sat vremena,  a dobar deo govora zauzela je polemika protiv strane štampe, koja je, kako je Hitler rekao, svojim polemikama protiv njega dovela u pitanje svetski mir.

“Ako inostranstvo sumnja u jednodušnost nemačke vojske i nacional socijalističke partije,  i ako na osnovu toga bude pokušalo da izaziva Nemačku, onda se jednog dana može dogoditi da na to dobije odgovor. Ali, odgovor u gvožđu i čeliku i to munjevitom brzinom”, pretio je firer. “Nemačka želi mir, ali ako u tome ne bude uspela, onda na njoj nije krivica”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda od 21. februara 1938. godine piše o tome kako su Hitlerov govor primile ostale zemlje. Iz teksta se može videti da se list Kraljevine Jugoslavije i dalje nada da Italija neće pružiti punu podršku Hitleru, a tu nadu gajile su izgleda i Francuska i Engleska.

“Kabineti u Parizu, Londonu i Rimu zasedali su sinoć i donosili važne odluka u vezi sa događajima u Srednjoj Evropi”, piše Pravda i prenosi tekstove iz strane štampe.

Tako, “Njujork herald” piše da je anšlus u Austriji već sproveden, ali se nada da neće doči do rata.  Engelska štampa govori o nadanjima da će se ipak postići dogovor sa Italijom , od koje se u tom trenutku tražilo da obustavi invaziju na Španiju i antimuslimansku retoriku.

Ipak, prema pisanju “Dejli heralda”, italijanska Vlada je postavila u pregovorima mnogo veće zahteve – da se njoj pripoje delovi Španije, kao i da dobije privrednu pomoć. Italijani su već u tom trenutku bili svesni da mogu da kalkulišu i dobiju nešto za svoj odabir strane.

“Sandej tajms” piše da je britansko javno mnjenje veoma raspoloženo za sporazum sa Italijom.

I Francuzi su već bili svesni da je Austrija pripojena Nemačkoj, iako se to u Beču i Berlinu i dalje nije priznavalo, a zvanično se dogodilo mesec i po dana kasnije.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.