Kako je Hitler proslavio 50. rođendan?

Hitler je kroz Berlin prošao u otvorenom automobilu, poput obožavanih predsednika, svedoči tekst na naslovnoj strani jugoslovenskog lista Vreme od 22. aprila 1938. godine.

Vreme je objavilo i fotografiju na kojoj se vidi da je nacistički vođa, dok se vozio gradom, stajao u automobilu i karakterističnim pozdravom otpozdravljao masi.

Vreme još donosi i reportažu o životu jugoslovenskih rudara koji su u tom trenutku živeli u radničkom naselju u Limburgu u Belgiji. Naselje se još zvalo “Crna zemlja”, a u njoj se ruda kopala 30 godina unazad. Jugosloveni su tamo osnovali čak šest kolonija.

U tom trenutku je u ovom gradiću živelo 850 jugoslovenskih porodica, odnosno oko 3.000 ljudi.

“Svi oni zarađuju za svoj hleb na belgijskoj zemlji, odnosno ispod zemlje”, piše reporter Vremena. “Ali svi konstantno žive u duhovnom i materijalnom kontaktu sa svojom zemljom”.

Radnično naselje liči pre na banju, prenosi novinar.

“Asfaltirani široki putevi sa naročitim stazama za bicikliste, sa koketnim vilama od crvene cigle, koje su jedna od druge podeljene baštama i vrtovima”, opisuje novinar okruženje rudarskog grada. “Svuda se vidi zelenilo”.

Svaki inženjer koji je došao iz Jugoslavije imao je pravo na po jednu kuću sa tri do četiri odeljenja, sa baštom, koju je plaćao od 70 do 90 franaka mesečno.

U razgovoru sa direktorom rudnika, novinar prenosi da mu je rekao da su Jugosloveni najbolji radnici, a da su posebno dobri u održavanju svojih kuća, pa su njihovi domovi najčistiji.

Deca rudara išla su u belgijsku školu na flamanskom jeziku, ali su imala i jednog “svog” jugoslovenskog profesora koji se brinuo da 230 mališana ne zaborave maternji jezik.

List još piše i o Milanskom sajmu, koji je i pre 80 godina bio nazvan “privrednom organizacijom velikog stila”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Za Hitlerov rođendan napravljen je pre 80 godina i film o 11. Olimpijskim igrama u Berlinu, koje su se odigrale 1936. godine, piše tadašnja Pravda.

“Prvi deo filma, “Svečanost nacije”, počinje snimcima sa Akropolja”, piše Pravda pre osam decenija. “Trka za svetski rekord, koju je dobio Džek Lamlok sa Novog Zelanda na 1.500 metara, snimljena je od starta do cilja”.

Pravda još piše da je Čarli Čaplin bio jako sujeveran.

“On je one svoje iskrivljene stare cipele, u kojima je požnjeo svoje prve filmske uspehe, i danas čuva u svom ormaru”, piše Pravda. “I danas, kada se sprema za neku probu, on oblači iste te cipele. I veruje da mu donose ogromnu sreću”.

List dodaje da je i Marlin Ditrih bila posebno sujeverna, a čuvala je godinama jednu cuclu, koju je njena ćerka godinama koristila kada je bila beba. Novinar navodi da je Geri Kuper, pak, kao svoju sujevernu misao imao da – pre svake probe ili nastupa izgovara neke tajanstvene reči na indijskom.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.