Kako je Hjuman rajts voč video Srbiju: Pretnje Danasu, zaboravljeni ratni zločini i loš položaj LGBT građana

U izveštaju HRW-a ističe se tako da je redakcija Danasa, uz N1, dobijala pretnje smrću putem mejlova i društvenih mreža u kojima se navodilo da će zaposleni u tim kućama biti „poklani“, a oni nazivani američkim plaćenicima.

HRW podseća i na druge primere zastrašivanja novinara Danasa.

– Nakon članka objavljenog u martu, u kom je predstavljena jedna osoba iz Ukrajine koja je izbegla u Srbiju, novinar Danasa Miljko Stojanović dobio je više pretnji na društvenim mrežama, uključujući pretnje fizičkim nasiljem i da će biti „unakažen“. Policija je u martu privela jednog osumnjičenog, ali u vreme pisanja ovog izveštaja nije podignuta optužnica – navodi HRW.

U izveštaju se navode i pretnje koje su dobili drugi nezavisni novinari. Tako su Dinku Gruhonjiću, kao i njegovoj porodici, upućene pretnje smrću i seksualnim napadom a nakon teksta u kome je kritikovao reakciju Srbije na rat u Ukrajini.

– Novinari koji su kritični prema vlasti i dalje se suočavaju s pretnjama i napadima, uz neadekvatan odgovor države. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je, u periodu od januara do kraja avgusta, zabeležilo dva fizička napada, tri napada na imovinu i 26 slučajeva zastrašivanja i pretnji, uključujući pet pretnji bombom, protiv novinara i medijskih kuća – konstatuje HRW.

Sporo procesuiranje ratnih zločina, LGBT zajednica ugrožena

Pored ugrožene slobode medija HRW konstatuje i da je procesuiranje ratnih zločina još uvek sporo, neefikasno i ometano kašnjenjima. Takođe se skreće pažnja i na nesiguran položaj LGBT zajednice.

– Zaključno s avgustom, pred srpskim sudovima je u postupku bilo 16 predmeta (za ratne zločine) protiv 39 optuženih. Postupci koji su u toku bili su otežani značajnim kašnjenjima i odlaganjima – navodi HRW.

Kao primer kašnjenja navodi se to što je u julu ponovo odloženo prvo suđenje u Srbiji za ratne zločine u Srebrenici.

U ovom postupku sedmorica bivših policajaca bosanskih Srba s prebivalištem u Srbiji optuženi su za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u julu 1995. godine.

– Protiv osmog osumnjičenog optužnica je odbačena u februaru 2021. godine zbog zdravstvenih problema. Suđenje je odlagano više od 20 puta od početka decembra 2016. godine, a optuženi je tvrdio da je lošeg zdravlja ili se jednostavno nije pojavljivao na pretresima, bez snošenja posledica. U maju je odložen postupak protiv četvorice bivših vojnika bosanskih Srba optuženih za masakr u vozu u Štrpcima u BiH 1993. godine, jer je jedan od optuženih naveo da ima zdravstvenih problema, zbog čega je Viši sud u Beogradu odgodio postupak – navodi HRW.

Takođe se ističe podatak da je u periodu od januara do septembra, organizacija Da Se Zna! zabeležila 30 incidenata motivisanih mržnjom protiv LGBT osoba, uključujući deset fizičkih napada, dok je Prajd info centar napadnut 13 puta od 2018.

HRW se osvrće i na Europrajd koji je posle mnogo problema održan u Beogradu, a nakon koga je napadnuto sedam učesnika.

– Desničarske verske i političke grupe vršile su pritisak na Ministarstvo prosvete da zabrani „LGBT teme“ u nastavnom programu – kaže HRW.

Izbeglice i osobe sa invaliditetom bez dovoljno zaštite

Ova međunarodna organizacija ističe i da je sistem azila je i dalje manjkav, s poteškoćama u pristupu procedurama za tražioce azila, niskim stopama priznavanja statusa i dugim odgađanjima.

– U periodu od januara do avgusta, Srbija je odobrila izbeglički status dvema osobama, a supsidijarnu zaštitu za devet osoba. Srbija je odobrila privremenu zaštitu za 817 ljudi, gotovo isključivo iz Ukrajine – navodi se.

Izveštaj se osvrće i na položaj osoba sa invaliditetom. Kao posebno problematična ističe se činjenica da je broj osoba s invaliditetom koje žive u ustanovama povećao od 2021. godine.

– U tri od šest ustanova za decu s invaliditetom, deca su i dalje bila smeštana zajedno s odraslim osobama s kojima nisu u srodstvu, što ih izlaže većem riziku od nasilja i zlostavljanja. Redovno obrazovanje za decu s invaliditetom i dalje je ograničeno, pri čemu je ogromna većina onih u institucijama i dalje odvojena u posebne škole za decu s invaliditetom ili im se uopšte ne pružaju mogućnosti za obrazovanje – kaže HRW.