Kako je inostrana štampa pisala o Milanu Stojadinoviću?

Kako prenosi Pravda, mađarski dnevnik „Mađaršag“ 26. juna 1938. godine na prvoj strani svog ilustrovanog priloga objavljuje Stojadinovićevu fotografiju. „Pešti Ujšag“ Stojadinovića opisuje kao političara evropskih razmera, koji je „pre tri godine energično uzeo u svoje ruke upravu u unutrašnjoj i spoljnoj politici Jugoslavije“.

Prema njihovoj oceni, Stojadinović se pokazao kao odličan državnik s obzirom na svetsku privrednu krizu koja je u trenutku njegovog preuzimanja vlasti bila prisutna i u Jugoslaviji. Naročito se ističe njegov uspeh u rešavanju nategnutih odnosa sa Italijom i uspostavljanje italijansko-jugoslovenskog prijateljstva.

„Mora se svakako konstatovati da naš južni sused postaje značajan član evropskog fronta mira“, piše ovaj list. A komentarišući njegova postignuća u unutrašnjoj politici, Stojadinović je predstavljen kao reformator, kako na polju ekonomije, tako i socijalne politike.

Italija je povodom ove trogodišnjice u svojoj štampi Stojadinoviću posvetila najviše hvalospeva. Milanski „Korijere dela Sera“ na prvoj strani objavljuje čak dva članka o jugoslovenskom predsedniku vlade. Naročito se ističe značaj saradnje između ove dve države, a list prenosi i tekstvove jugoslovenske štampe povodom ovog datuma.

„Tako četvrta godina vladavine g. dr Milana Stojadinovića započinje sa jednim periodom intenzivnih radova, pošto je najpre osiguran mir na granicama“, ocenjuje tršćanski „Pikolo“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

I dok o Stojadinoviću piše na miroljubiv način, Italija povodom pretnji Španije najavljuje „strašne represalije“ ukoliko samo jedna bomba bude bačena na njenu teritoriju, mada su ove pretnje tumačene kao pokušaj zastrašivanja pre nego kao realan plan španskih republikanaca.

„Tako je sinoć g. Pinas otpravnik poslova italijanske vlade u Parizu došao da obavesti g. Žorža Bonea, francuskog ministra inostranih poslova da bi u slučaju da i jedna bomba bude bačena na neku italijansku varoš rimska vlada odgovorila brzim i strašnim represalijama“, piše Vreme.

U ovom broju čitamo i kako Vreme vidi fašizam u tekstu „Kako je pod fašizmom rešen odnos kapitala i rada?“. Kako piše dopisnik ovog lista, na središtu između kapitalizma i socijalizma, fašizam štiti radnike, ograničava profit proizvođača, a iznad njih je stavio državu, koja reguliše njihove odnose.

„Osnivajući svoju akciju na ideji, da država mora umesto borbe klasa omogući njihovu saradnju, fašistički režim je odmah po svom dolasku na vlast započeo sa sprovođenjem opsežnog socijalnog programa“.

Ipak, dopisnik priznaje da je standard Italije samo delimično dignut jer je, kako kaže, „Italija ekonomski siromašna“,  a i zato što je novac bio potreban za naoružanje i rat.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.