Kako je istorijska građevina Španije uništena pre 80 godina?

Prema Vremenu palata koja je bila jedna od čuvenih istorijskih građevina Španije uništena je požarom koji se nije mogao gasiti jer nije bilo vode.

U palati episkopije je dakle buknuo požar koji se naglo proširio, a vatrogasci su morali da poruše veliki most koji spaja palatu sa katedralom, da bi spasli crkvu, prenosi Vreme.

Međutim, u 2.50 časova palata je bila potpuno uništena, ljudskih žrtava nije bilo, ali kako saznajemo materijalna šteta bila je vrlo velika.

Stručnjaci su mislili da je požar nastao usled eksplozije hemikalija koje su se nalazile u apoteci u prizemlju palate.

Saznajemo još i da je to jutro izbio novi incident na danciško-poljskoj granici.

List Vreme prenosi da su poljske patrole prelazile granicu i uputile se ka Dancigu, gde su danciške patrole zaustavile poljsku patrolu koja je otvorila paljbu.

Pošto je i danciška patrola odgovorila na isti način, Poljaci su se povukli iza granice.

Iz “Jednog časa razonode” saznaje se da je jedna devojka nalik na junjakinju iz romana rešila da će pre da se udavi nego da svuče odelo u prisustvu jednog mladog čoveka.

Reč je o romanu “Pavle i Vidžinija”, a napisao ga je Bernarden den de Sen-Pjer krajem 18. veka.

Junakinja romana zaista je postojala i zvala se Viržinija Kalo. Shodno običajima poslali su je u Francusku na vaspitanje.

Pavle de Vilarmoa koji je iz istih razloga došao u Pariz, po povratku je krenuo sa Viržinijom brodom za daleka ostrva.

Na tom putu upoznao je svoju rođaku sa jednim Francuzom koji se zaljubio u nju.

Baš kao i u romanu bura je bacila brod na jedan sprud o koji se razbio.

Međutim, uzaludni su bili pokušaji mladića da spase Viržiniju. Uporno je odbijala da se svuče i da u njegovom naručju dopliva do obale.

Nanovo se vratio na brod gde je zgrabio Viržiniju koja je konačno popustila, ali iznuren talasima mladić nije uspeo da je zadrži.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.