Kako je izgledala Jatagan-mala?

List Vreme od 23. marta 1938. godine piše o Jatagan-mali, kraju u Beogradu koji je bio popularan između dva rata, a za koji su mnogi prvi put čuli pojavom serije “Senke nad Balkanom”.

Pod naslovom “Cela Jatagan – mala protestuje zbog rušenja jednog kućerka koji ne vredi ni 300 dinara”, reporter pre osam decenija izveštava kako “ne treba mnogo da se ceo ovaj kraj digne na noge”. Ispostavilo se da su dvojica vatrogasaca koji su se pojavili u ozloglašenom delu Beograda, alarmirali celo naselje jer su čuli da vatrogasci planiraju da poruše u njemu neke kuće.

“Verovatno nijedno rušenje u Beogradu nije imalo toliku publiku kao ovo”, piše reporter. “Stanovnici su odmah počeli da protestuju”.

Ispostavilo se, ipak, da je rušenje kuće nelegalno jer je novi vlasnik na objektu – samo promenio vrata.

Vreme piše i o izvoznim problemima  koje je imala Jugoslavija zbog anšlusa Austrije Trećem rajhu. Problem koji je u tom trenutku Jugoslavija imala jeste što je, umesto dve zemlje u koje je izvozila, sada mogla da računa praktično samo na jednu – Nemačku, povećanju za deset odsto stanovništva. To se najviše odrazilo na isporuke kukuruza, koji naša zemlja tradicionalno najviše izvozi, i svinja.

Na kulturnim stranama piše se o 24.000 radnih sati, koliko je utrošeno da bi se pripremila “Izložba italijanskog portreta kroz vekove”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pozorišna publika može videti svakih deset dana u Drami novu premijeru u Narodnom pozorištu. Ovo, nažalost, nije sveža vest. Stara je čitavim 80 godina.

O premijerama u našem najvećem i najbitnijem pozorištu,  piše Pravda pre tačno osam decenija.  Na današnji dan pre 80 godina, pozorišna sezona bila je u punom jeku.

Iz teksta se vidi da je budžetska godina pozorišta završena bez deficita, što je u tom trenutku veliki uspeh. Ipak, u izveštaju se objašnjava da su premijere ipak niskog nivoa kvaliteta, dok opera i to dobrih, ima malo.

Kako bi se budžet što bolje rasporedio, stručnjaci su smatrali da je neophodno da se bolje plate operski pevači, jer to zaslužuju za svoj napomran rad.

U nekim krajevima Jugoslavije pre Drugog svetskog rata još je bilo 90 do 100 odsto nepismenih, piše još Pravda od istog dana. U razgovoru sa jednim od prosvetnih načelnika, list piše kako je najveći problem bio u Sarajevu jer nisu imali dovoljno škola za sve đake.

Novine još pišu na zabavnim stranama kako je u Americi snimljen najduži film na kojem je radilo čak 42 operatera. Da bi mogao da se pusti u bioskopima, njegova dužina je smanjena na 3.200 metara, ali je ukupna dužina bila pola miliona negativnog i isto toliko pozitivnog filmskog materijala.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.