Kako je izgledala Skupština Udruženja novinara Srbije, jedan lični pogled

Počelo je obećavajuće: Kratkim govorom predsednika UNS-a Vladimira Radomirovića, obraćanjem gostiju iz novinarskih udruženja iz Grčke, Severne Makedonije i BiH i izborom radnog predsedništva. Odmah je primećena prva neobična stvar: Predstavnik struje Živojina Rakočevića predložio je da se u radno predsedništvo doda i četvrti čovek. Pošto sa Radomirovićeve strane niko nije imao ništa protiv, odluka je usvojena.

To se, međutim, nastavilo i dalje, te je postalo jasno da je u pitanju unapred pripremljena taktika, čiji je cilj do kraja ostao nejasan: Za sastav praktično svake komisije Rakočevićeva ekipa imala je „amandman“ da se u članove ubace još neki ljudi – svi unapred dogovoreni. Suprotni tabor očito nije imao ništa protiv želje svojih kolega da se dodatno angažuju, pa je odluka o svakoj komisiji usvojena maltene aklamacijom. Izgledalo je da Skupština ide urednim tokom.

***

Subota, popodne: Skupština UNS-a kreće da usvoji dnevni red. Ekipa okupljena oko Rakočevića kreće da ga ne usvoji. Taktika: Praviti problem oko – svega. Skupština očigledno neće ići urednim tokom, te ovo postaje onaj deo poznat pod radnim nazivom „novinarska sramota“, besomučno ponavljan na svim televizijama tog dana.

Strani gosti nisu smeli da govore pre usvajanja dnevnog reda, bunile su se kolege. Zašto pomeramo tačku 7 unapred? Ne možemo da glasamo o pomeranju redosleda tačaka pre nego što usvojimo predlog bez izmena tačaka. Ne pristajemo da se vreme za izlaganje ograniči na tri minuta po govorniku. Ne pristajemo da jedan govornik može da govori jednom po temi. Ne pristajemo da vreme za diskusiju po jednoj tački dnevnog reda bude ograničeno na pola sata. Tražimo da se o svakoj tački može beskonačno diskutovati uz neograničen broj javljanja istih govornika.

Zatim, posle jedno sat vremena – glasanje: Da li ste za to da se zbog korone vreme diskusije po jednoj tački ograniči na 30 minuta? Rezultat glasanja: Da.

Prigovor! Da se sada stavi na glasanje predlog da se vreme diskusije po jednoj tački ne ograničava i da vreme po jednom obraćanju govornika bude tri minuta. Predsedavajući Zoran Stanojević: „Pošto smo već odlučili da ograničimo diskusiju na 30 minuta, na glasanje stavljam predlog da vreme po govorniku bude tri minuta“.

Prigovor! „To nije predlog“, uzvraća Rakočevićeva struja. Predlog je beskonačna rasprava i tri minuta po obraćanju.

Stanojević: „Ali već smo odlučili da nema beskonačnog obraćanja i da ograničimo raspravu na 30 minuta, ne možemo ponovo o istom“.

Prigovarač: „Ali moj predlog je celovit! Beskonačno plus tri minuta. O tome se nismo izjašnjavali“.

Stanojević: „Ali već smo odlučili o dužini debate“.

Prigovarač: „Ali možda ćemo sad drugačije odlučiti“.

Stanojević: „Ali ne možemo opet o istom“.

Prigovarač: „Ali to nije isto“.

I tako.

Posle nekih tri sata, Skupština nekako usvaja odluku da debata traje 30 minuta po tački, uz tri minuta po govorniku.

U tom trenutku (ili u nekom drugom, već nije ni važno) glasna manjina oko Rakočevića, koja gubi svako glasanje o nekom od svojih veoma brojnih prigovora počinje da vređa brojače glasova: Ko su ti ljudi? Kako oni to broje? Ko je njih birao? Oni daju lažne rezultate!

Da Skupština glasa o tome ko će da broji glasove! (A ko će da broji glasove o glasanju o tome ko će da broji glasove?!).

Uvređeni brojači glasova se javljaju za reč: U pitanju su studenti novinarstva Fakulteta političkih nauka i članovi Kluba mladih novinara UNS-a. Najmanje iskvareni u čitavoj toj sali optuženi su od onih koji se pokazuju u manjini da falsifikuju glasanje u korist V. Radomirovića. Studenti izlaze za govornicu, predstavljaju se i postiđuju pola hiljade svojih starijih kolega koji učestvuju u toj lakrdiji.

Na binu se penje novinar sa Srbin.info portala, vatreni simpatizer Živojina Rakočevića, preti sudom: On je svojom kamerom sve snimio, videće se da su oni imali većinu… preti, viče, kipti… Atmosfera u nekom trenutku postaje stadionska, par omladinaca s jedne i s druge strane ovog visokog skupa prilaze jedni drugima da se direktno objasne ko ima problem s čim. Reaguje obezbeđenje, kamere svih televizija snimaju, novinarstvo se sramoti… Stariji su krivi, ne oni. Krivi su oni što sede i smejulje se sve vreme, jer stvari teku po planu.

Ređaju se beskrajne primedbe i amandmani, u nekom trenutku se ko zna kako usvaja dnevni red, Stanojević deluje na izmaku snage i nerava.

Novi predlog: Da se glasa o tome da se predlog članova Uprave UNS za nove članove Uprave skine sa dnevnog reda. Efektivno, da se ono zbog čega je Skupština i zakazana uopšte ne obavi.

Pola sale već izašlo na ručak, predsedavajući odavno već sve stavlja na glasanje, pa sad i to. Kad ono: Tras! Ko je to da se spisak kandidata Uprave skine sa glasačkog listića: Sala se crveni od podignutih kartona za glasanje. Ko je za to da se predlog ne usvoji: Ruke diže, kako deluje, manje ljudi.

Predsedavajući uzima mikrofon: „Molimo sve članove da se vrate u salu na glasanje“. Erupcija besa.

„Skandal!“, viču Rakočevićevi ljudi. Nastaje komešanje, svi ustali, deru se, mikrofon uzima ko stigne, brojanje nije obavljeno, rezultat nepoznat. Stanojević proglašava pauzu, svi idu da jedu.

Dobar ručak. Piletina, ćevapi, prasetina, jagnjetina, sarmice u zelju, leskovačka mućkalica, neko meso u bešamel sosu, pastrmka, pirinač, pekarski krompir, grilovane pečurke, sotirana šargarepa, različite maslinke sa paradajzom sušenim na suncu, kroasani, zemičke, paradajz i pavlaka, jagode sa šlagom, sladoled.

Nema vode. Ladno nema vode.

***

Kasno popodne: Svi se vraćaju u salu.

Stanojević objavljuje da je dobio pravno tumačenje advokata UNS-a po kom je prethodno glasanje o skidanju spiska kandidata Uprave bilo protivstatutarno, to jest da Skupština o tome nije mogla da glasa. Preuzima na sebe krivicu što je usled neiskustva u vođenju Skupštine Udruženja poklekao pod pritiscima da to stavi na glasanje i nastavlja dalje. Po dnevnom redu.

Sad da skratimo, jer prostora ponestaje.

U jednom od brojnih trenutaka opšteg haosa, Vlada Radomirović ustaje, smiruje situaciju, poziva članstvo da se ujedini, da se ne cepa i da zarad UNS-a ipak preinači odluku kandidacione komisije i uprkos tome što je javni funkcioner vrati Živojina Rakočevića na spisak kandidata za predsednika UNS-a. Skupština dobija pravno tumačenje da je to moguće, i članstvo, vodeći se apelom Vlade Radomirovića, prihvata predlog.

Rakočević svoje mesto na glasačkom listiću duguje nikom drugom do Radomiroviću.

Rakočević ustaje (u kom tačno trenutku sednice nije ni važno) i optužuje Radomirovića da ga je psovao, govori na ivici plača kako nećemo valjda za takvog čoveka glasati, govori da se gadi „te fotelje“ za koju će se tu poubijati i da njemu nije stalo do toga, pominje Gračanicu i Kosovo i silazi sa bine.

Da završimo. Svi se povlače u kafane na Zemunskom keju dok se čeka štampanje i overa par hiljada glasačkih listića. Posao traje satima. I satima. I satima.

***

Subota: Kasno veče. Konačno počinje glasanje.

***

Nedelja, 20 minuta iza ponoći, zvoni telefon: Živojin Rakočević je pobedio sa 22 glasa razlike.

Dobio je ukupno 263 glasa, iako na javnim glasanjima celog dana „njegova“ struja nikada nije imala više od 170 glasova. Fantastičan rezultat.

***

Nedelja ujutro, zvoni telefon: U kutiji sa glasovima za Upravu, izborna komisija je pronašla dva listića viška. Kutija je odlukom izborne komisije zapečaćena. Glasovi nisu brojani.

***

Nedelja, podne: U hotelu Jugoslavija se nastavlja sednica. Prisutni su svi delegati iz unutrašnjosti, pristigli iz svojih soba na spratu. Beogradskih članova UNS-a skoro da nema: Što bi iko dolazio kad je glasanje već obavljeno. Radomirovićevih uopšte nema, rezigniranih vestima o noćnom obrtu, zapečaćenim kutijama i svemu drugom.

Skupština UNS-a glasovima 133 prisutna novinara od 590 sa koliko je dan ranije počela sednica poništava glasanje za Upravu zbog neregularnosti. Štampa nove listiće, izglasava nove članove Uprave samo glasovima ljudi prisutnih u sali hotela Jugoslavija tog drugog dana ovog uglednog skupa.

Posao je završen. UNS je dobio novo rukovodstvo. Čestitamo.

Moguće je da hronologija događaja u ovom izveštaju nije precizna – teško je zapamtiti redosled svih dešavanja na ovakvoj Skupštini, a sve citate treba primiti krajnje okvirno. Suština je međutim ovakva. Svi događaji su prema viđenju ovog učesnika Izborne skupštine UNS-a bili baš kakvim su opisani. Na preporuku kolega, i napomena da je autor član UNS-a, da je bio kandidat za člana Uprave, da je podržao kandidaturu V. Radomirovića i da je bio član Žalbene komisije Izborne skupštine, koja nije primila nijednu žalbu.