Kako je izgledalo glasanje pre 80 godina?

Kako veliki broj glasača nije obavešten o načinu na koji će se vršiti glasanje za narodne poslanike “sutra” 11. decembra, list Vreme donosi detaljno uputstvo o samoj proceduri.

Sutrašnje glasanje počeće u celoj zemlji u sedam časova ujutru i trajaće preko celog dana, bez prekida, sve do 6 časova uveče, nakon čega će dvorana u kojoj zasedava birački odbor biti zatvorena.

Istovremeno najviše pet glasača može da glasa, dok će oni biti pušteni u dvoranu onim redom kojim budu pristizali.

Kada glasač uđe u glasačku sobu, mora da kaže glasno pred samim biračkim odborom svoje ime, prezime, zanimanje i stan.

Ako predsednik glasačkog odbora ne zna lično glasača, moraće da se uveri o identitetu istog, pa je zato potrebno da svi glasači sutra ponesu svoju legitimaciju.

Zatim svaki glasač treba da kaže glasno ime nosioca zemaljske liste, ovako: “Glasam za zemaljsku listu Milana Stojadinovića” ili slično. Posle toga potrebno je da kaže i ime sreskog kandidata sa liste, a ako ste glasač iz Beograda, onda ćete reći ovako: “Glasam za zemaljsku listu Milana Stojadinovića i kandidata Vladu Ilića”.

Takođe, sutra niko ne sme stupiti na biralište pod oružjem ili sa bilo kakvim oruđem koje je podobno za boj, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Pre tačno 500 godina, na “današnji” dan, Gutenberg je predstavio svoju prvu štamparsku mašinu, prenosi list Pravda pre 80 godina.

Johan Gutenberg živeo je svoj lagodan život kao plemić sve do 1436. godine kada je usled velike nesreće u porodici i rane smrti majke “ostao sam samcijat”.

On se “posle nekoliko meseci” zaposlio u jednoj juvelirskoj radnji, gde je naučio da gravira ogledala, brusi kamenje i oplemenjuje metal. Tako se rodila prva ideja o štampi – iskoristiće znanje o metalima i doći do onog koji je najpodesniji za štampanje.

Posle dužeg eksperimentisanja zaključio je da je olovo najbolje, kako je lako za rezanje i ne puca. Pošto mu je bilo potrebno toliko slova, kako bi ubrzao proces, napravio je matrice koje je potom jedan livac izlio od olova. Nakon mešanja različitih boja, pri traženju najboljeg izbora za mastilo, odlučio se za smesu od čađa i ulja, sličnu onoj koja se “danas” upotrebljava. Ostalo je samo da napravi presu, objašnjava dopisnik.

Međutim kako se njegov tajanstveni rad nije svideo susedima, koji su počeli da ga “na sva usta” ogovaraju, on je tada morao da prestane rad na svom projektu. Odselio se u Strazburg, gde takođe nije imao sreće, a potom u Majnc.

Kako se u Majncu nastanio u svojoj staroj porodičnoj kući, pokušao je da renomeom svoje porodice nađe finansijera. Konačno, „posle nekoliko meseci“ Johan Fust odlučuje da mu pozajmi 1.200 forinti i tada dolazi do štampanja prve knjige, Biblije, koja je dobila ime “Mazarinova ili Biblija sa 42 reda”.

Teško je ustanoviti šta je još poteklo “iz njegove ruke”, jer je štampao knjige bez datuma i signature. Nakon što je dobio titulu prinčevskog oficira i državnu rentu, posvetio se usavršavanju svog pronalaska. Umro je 1468. godine ”u rukama svojih mnogobrojnih učenika”, prenosi list Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“