Kako je izgledalo izricanje presude Đinđićevim ubicama i koji čuveni Vučićev performans je usledio?

Tog dana bilo je zakazano izricanje prvostepene presude u postupku koji se vodio zbog ubistva predsednika Vlade Srbije Zorana Đinđića. Pravljena za glomazne predmete, čak je i zgrada Specijalnog suda tog dana bila tesna.

Novinarske ekipe iz celog svega, porodice i prijatelji, što oštećenih što okrivljenih, političari – svi oni želeli su uživo da prisustvuju izricanje kazni za one koji su organizovali i izveli Đinđićevo ubistvo.

Tom danu prethodio je sudski postupak koji je trajao tri i po godine. Održano je preko 150 glavnih pretresa, saslušano više od sto svedoka, sudski spisi protezali su se na preko 20.000 stranica. A kada se uzme u obzir i sve ono što je okruživalo suđenje – ubistva svedoka saradnika, zamena predsednika sudskog veća, pretnje sudijama, javno razmatranje mogućnosti ukidanja suda, bilo je malo čudo da je do izricanje presude došlo. Ipak, došlo je.

Većem je predsedavala sudija Nata Mesarović, koja je na tu poziciju došla nakon što je prethodni predsednik veća, sudija Marko Kljajević 2006. godine zatražio da bude razrešen sudijske funkcije. Mesarović je u tom trenutku već bila izabrana za sudiju Vrhovnog suda, a u Specijalni je delegirana. Nakon izricanja presude, vratiće se u Vrhovni sud, a 2009. godine postaće i predsednica najvišeg suda u zemlji.

Za ubistvo premijera 378 godina zatvora

Tog dana donela je najvažniju presudu u karijeri. Sve okrivljene oglasila je krivim osudivši ih ukupno na 378 godina zatvora. Na najstože kazne po tadašnjem krivičnom zakoniku od 40 godina osuđeni su bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek i pripadnik ove jedinice koji je neposredno izvršio ubistvo Zvezdan Jovanović.

Članovi zemunskog klana Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, Sretko Kalinić i Vladimir Milisavljević osuđeni su na 35 godina. Njihove “kolege” iz kriminalne grupe Miloš Simović i Milan Jurišić osuđeni su na 30 godina, kao Branislav Bezarević, bivši radnik BIA. Dušan Krsmanović, član zemunskog klana je osuđen na 20 godina i on je nedavno pušten iz zatvora nakon izdržane kazne. Još ranije su iz zatvora izašli bivši pripadnici JSO Željko Toljaga (15 godina) i Saša Pejaković (8).

Obrazlažući presudu, Mesarević je istakla da je Zorana Đinđića prvim hicem iz puške Hekler Koh, ispaljenog iz zgrade u ulici Admirala Geprata 55 ubio Zvezdan Jovanović. Ona je navela da je u toku postupka apsolutno isključena mogućnost drugog snajperiste i trećeg metka.

Jovanović je, nastavila je sudija, u istrazi do detalja opisao izvršenje krivičnog dela, ali i ulogu koju su u organizaciji i izvršenju atentata igrali ostali okrivljeni. Sud je odbacio kasnije Jovanovićevo negiranje krivice tokom sudskog postupka.

Ona je naglasila da su plan da se ubije Đinđić skovali Ulemek i Dušan Spasojević, vođa zemunskog klana strahujući da će biti uhapšeni jer je policija radila na rasvetljavanju zločina počinjenih u vreme vladavina Slobodana Miloševića.

Cinični osmesi i razmena uvreda

Mesarević je istakla da je Ulemekova odbrana bila “neubedljiva i kompromitovana dokazima”, te da je nastojao da skrene postupak u pogrešnom pravcu.

Ulemek i Jovanović, kako su preneli izveštači, su osuđujuću presudu dočekali sa ciničnim osmesima. Međutim, nisu želeli da se zadrže u sudnici dok je trajalo čitanje obrazloženja. Ulemek je zatražio od sudske straže da mu stave lisice i vrate ga u pritvor, a kao po komandi to su zatražili i svi ostali okrivljeni izuzev Saše Pejakovića koji je jedini sudiju odslušao do kraja.

Videviši da okrivljeni napuštaju sudnicu, to su isto uradili i svi njihovi prijatelji i članovi porodica, i pored naloga sudskoj straži da se ne dozvoljava izlazak tokom trajanja suđenja.

Prijatelje i članove porodica, u tom trenutku već prvostepeno osuđenih, od kojih su neki imali majice sa ružom (simbolom JSO) ispred zgrade zvižducima su dočekali aktivisti LDP-a i Demokratske stranke. Ipak, osim razmene uvreda i nepristojnih gestikulacija, većih incidenata nije bilo.

Suđenje je lično pratio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, ali i članovi, kako Đinđićeve, tako i u tom trenutku aktuelne Vlade Srbije. Između ostalih, bili su tu Zoran Živković, koji je Đinđića nasledio na mestu premijera, bivši ministri Žarko Korać, Vladan Batić, Slobodan Milosavljević, ali i tada aktuelni Božidar Đelić i Dragan Šutanovac.

Preimenovanje bulevara

Nijedan značajniji politički predstavnik tog vremena nije imao preterano upadljive zamerke na presudu, pa ni članovi najveće opozicione partije – Srpske radikalne stranke. Ipak, snažniju poruku od njihovih izjava poslalo je ono što su uradili svega nekoliko dana od izricanja presude za ubistvo Đinđića.

Naime, dva dana pred presudu, a povodom objave da će se novobeogradski Bulevar AVNOJ-a preimenovati u Bulevar Zorana Đinđića, nekoliko pripadnika desničarske organizacije “1389” je table ovog bulevara prelepilo natpisima “Bulevar Ratka Mladića”. Policija je reagovala i jedan mladić je uhapšen. I dok su reakcije većina stranaka bile osuđujuće, iz SRS-a su drugačije videli tu stvar.

Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić najavio je da će i članovi njegove stranke učestvovati u identičnoj akciji, ne bi li pružili podršku uhapšenom mladiću. Vučić je tom prilikom izjavio da će “vlast morati i njih da hapsi”, kao i da će unapred obavestiti policiju da se odriču poslaničkog imuniteta. On je na akciju pozvao i članove Demokratske stranke da “dođu ako su hrabri” da im pokidaju plakate, dodajući da ih “jedva čekaju”.

Tri dana kasnije, radikali predvođeni Vučićem, a praćeni članovima desničarskog pokreta Obraz i nekim pripadnicima navijačkih grupa, su i učinili najavljeno. Prelepili su nekoliko tabli sa nazivom ulice, a samo četiri plakata su zalepili na zgradu u kojoj se nekada nalazila televizija B92.

Ipak, ni Vučić ni ostali učesnici performansa nisu uhapšeni. Kada je bio upitan zbog čega, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jocić iz Demokratske stranke Srbije je rekao da je to, po njegovom mišljenju, bio politički događaj.