Kako je izgledalo zimovanje na planinama pre 80 godina?

Zlato je plemeniti, skupoceni metal koji je od vajkada imao ulogu u životu čoveka. Zlato je odražavalo ono što društva najviše cene, bilo da su to religija, ljubav, novac.

U ovom tekstu, list Pravda je napravio osvrt kako se na zlato gledalo, i kako je ono bilo predstavljeno u nekim pričama i pesmama.

U priči „Lijepe haljine mnogo koješta učine“, kćer cara ima zlatnu zvezdu na kolenu, a mladić koji je došao da je prosi nudi joj „crevlje od suhoga zlata“.

„Car Dukljan“ je priča u kojoj krilati čovek ima zlatnu kosu, dok štap – koji je kraljev sin dobio na poklon, pretvara sve što dotakne u zlato, u priči „Tica djevojka“.

U našim narodnim pesmama se motivi zlata mnogo češće spominju. Primera radi, u pesmi o Digenisu Akritasu dvorovi su pokriveni srebrom, dok su u njima postavljene zlatne trpeze.

Motiv zlata je dobio obradu i u narodnim poslovicama, ali i u narodnim zagonetkama.

U narodnoj poslovici, za čoveka koga ništa ne dovodi do iskušenja, se kaže da „za zlato rđa ne prianja“.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Vreme  je na današnji dan pisao o Zlatiboru, Goliji, Kopaoniku, Tari, Šar planini i Besnoj Kobili.

Davne 1941. godine, kao i danas, sve je više ljudi posećivalo planine. Na planine se odlazilo i odlazi, zarad svežeg vazduha, odmora, mira i tišine kojeg je slabo u gradu.

Nema više ni jedne planine, livade, vrha koje ljudi već nisu posetili. Planine su osvojene, one su i leti i zimi pune ljudi koji uživaju u čarima prirode.

Prema pisanju ovog lista, naši tereni bi se mogli podeliti na dve grupe prema saobraćaju koji do njih vodi.

Jednu grupu čine planine poput Zlatibora, Tare, Durmitora. One leže na pruzi uskog koloseka. Dok druga grupa leži na pruzi normalnog koloseka, i nju čine planine poput Kopaonika, Golije, Besne Kobile.

Planine su se delile i prema tome kakve su njihove zime. U nekim krajevima je zima bila ćudljiva, i tu spadaju Zlatibor i Tara. Zima na Zlatiboru je izuzetno oštra, ali ako naiđu topliji dani, ona se pretvara u onakvu kakva je za vreme proleća, navodi se u članku.

Za Kopaonik se kaže da su ga dugo posećivali oni, koji su bili spremni na najgore, poput spavanja u drvenim barakama, hladnim sobama. Dugo ljudi nisu znali za lepote Kopaonika, jer je dugo bio nepristupačan. Godine 1941. Kopaonik je postao zborno mesto skijaša koji su dolazili iz raznih krajeva zemlje.

Golija je planina sa najlepšim četinarskim šumama, za koju se kaže da liči na lepo uređeni engleski park. Položaj Golije je ono što je čini interesantnom. Nju okružuju Zlatar, Javor, Mučanj, Rogozna, dok se u daljini mogu spaziti vrhovi Prokletija, Durmitora.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“