Kako je izgledao engleski špijun između dva rata?

Saznanja iz izveštaja prenosi jugoslovenski list Pravda 14. aprila 1938. godine.

“Engleska već godinama ima problem sa velikim brojem stranih vojnih špijuna koji “rade” u ovoj zemlji”, piše novinar Pravde. “Zato i ne čudi što je u svom budžetu za 1937-1938. predviđena suma od pola miliona funti sterlinga za kontrašpijunažu i špijunažu”.

Iako je objavljeno da je formirana Centrala britanske kontrašpijunaže, javnosti nije saopšteno gde je ova institucija smeštena. Ipak, londonski listovi su, prenosi Pravda, iznenadili čitaoce sa senzacionalnim saopštenjem da je Centrala smeštena – u samoj zgradi Skotland Jarda. Ova tajanstvena ustanova od tada nosi naziv “Soba M -1  -5”:

“Više o toj sobi ne može se saznati. Čak ni članovi britanske Vlade ne znaju šta se u njoj zbiva”.

Piše se i da je tajanstvena “Soba” posedovala u tom trenutku najrazvijenije uređaje za komunikaciju – radio stanicu i prijemni aparat, preko koga su razgovarali sa svim kontrašpijunima po svetu, bez znanja i britanske vlasti.

“Cilj koji je pukovnik Kuk, koji vodi ovu Centralu postavio sebi i jedinici jeste da za godinu dana isprazni Englesku od svih stranih špijuna”, piše novinar lista. “To je cilj koji i Englezima izgleda apsurdan”.

List istog dana piše i o tome kako je nastao – američki grad Čikago.

“Posle najvećeg požara u 19. veku, koji je pretvorio u pepeo čitav grad, sazidan je na mestu gde su ležale prljave i mračne barake, moderni Čikago”, navodi Pravda.

Čikago je nastao na jezeru Mičigen, koji su urođenici cenili zato što je tu rastao ubedljivo najbolji beli luk, tvrdi autor teksta. Zato je to naselje, pre nego što je postalo milionski grad, nosilo naziv “Šekake”, što znači “Zemlja belog luka”.

“To Evropljane nije mnogo interesovalo, jer su tražili sirovine koje bi im donele najviše novca. A onda su našli krzno. I tako je stvorena prva trgovina ovom robom”, stoji još u tekstu iz Pravde od pre osam decenija.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je radilo odeljenje za televiziju u Ajfelovoj kuli?

Alfelova kula bila je pre 80 godina domaćin i najvećoj televizijskoj stanici. Toranj je imao i posebne prostorije za Odeljenje za televiziju, piše jugoslovenski list Vreme pre osam decenija.

Tačno 14. aprila 1938. godine pozvao je francuski ministar pošte, telegrafa i telefona novinare da posete televizijsku stanicu smeštenu na vrhu Ajfelove kule, piše Vreme. Zapravo se radilo o televizijskom prijemniku, u tom trenutku najjačem na svetu, koji je odašiljao signal upravo sa Tornja.

Prostorija u kojoj se vršila kontrola signala, a bila je nazvana Odeljenje za televiziju, bila je u podnožju Ajfela, a sa istog mesta je izvršen i prenos prve žive reči preko telefona i to preko Okeana (1918. godine).

Novinar piše da su oboreni i brojni tehnički rekordi. Kako se prijemnik nalazi na 315 metara visine, korišćen je kabl dug 380 metara i težak više od 12 tona. To je bio najduži kabl te vrste na svetu. Francusko ministarstvo je za ovaj posao opremilo dva studija, koji su smešteni na pet kilometara od prijemnika.

I pre osam decenija je farmaceutski lobi bio jak, svedoči još jedan tekst iz Vremena od istog dana. Na osnovu izveštaja o radu Ureda za osiguranje radnika, sagovornici lista zaključuju da građani Jugoslavije mnogo više kupuju specijalizovane skupe lekove u apotekama, a ne obične – kinin, regularan lek za malariju, i aspirin.

“Predstavnici Ureda uveravaju da je kampanja za specijalizovane lekove veštački izazvana i da se zna da posebni lekovi zapravo bolesnicima ništa posebno ne pomažu”, piše u izveštaju Odbora pre 80 godina. “To je samo proizvod skupe kampanje koja mnogo staje, kao i njihovo pakovanje i procenat apotekama”.

Kao najveći problem jugoslovenskog zdravstva Odbor u tom trenutku vidi nedostatak postelja u bolnicama.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

• Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.