Kako je izgledao Hitlerov „temelj za mir“ u celom svetu pre 80 godina

Osim brojnih ratnih izveštaja, u rubrici „Odjeci“ lista Vreme objavljen je tekst čitaoca M. Sr. pod naslovom „Nesavesni lekari“. Naime, čitalac se prisećao kako su nekad lekari bili savesni i kako je sve bilo drugačije.

„Njihov poziv bio je iznad svega. Iznad novca naročito. I lečili su svojski. S ljubavlju. Pažljivo. Najsavesnije“, navodi čitalac i konstatuje kako se posle sve izmenilo, te kako je „savesnost počela da vetri, kao i ljubav prema pozivu“.

Dalje u tekstu M. Sr. piše kako danas protiv pojedinih lekara stižu mnoge žalbe gotovo svakodnevno, a da se protiv jednog u Požarevcu vodi čak i krivična istraga jer je nesavesno lečio jednog grudobolnog radnika, površno vršeći preglede i dajući mu malu količinu lekova.

Ozlojeđen, čitalac naposletku zaključuje kako su lekari moćni i da se od njih traži da budu iznad ostalih ljudi i sitnih strasti.

„Humanost je potrebna. I savesnost. Ljubav prema bolesnicima. Lekari su mali bogovi. I to mora u svemu da budu. Iznad ljudskih slabosti. I sitničarenja. A ne treba dozvoliti pojedincima da bacaju ljagu na ceo stalež. I na lekarski poziv. Uzvišen“, ističe čitalac.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda objavljen je izveštaj o razgovoru poznatog američkog publiciste Karla fon Viganda sa Adolfom Hitlerom. Bio je to prvi intervju vođe Rajha od početka rata u malom zamku nekog belgijskog plemića.

„Amerika Amerikancima – Evropa Evropljanima. To je uzajamna Monroova doktrina koja bi ne samo obezbedila večni mir između Starog i Novog sveta, već koja bi ujedno bila najidealniji temelj za mir u celom svetu“, rekao je državni kancelar.

Vođa Rajha je zatim, kaže Vigand, oštro, duhovito i ogorčeno žigosao laž da je on ikad ma i u snu pomišljao na kakav plan o mešanju u stvari Zapadne hemisfere.

„Rekao je da je za njega možda vrlo laskavo, a i za Nemačku, što se i Severna i Južna Amerika boje njega i Nemačke, ali je dodao da je taj strah ’detinjast i besmislen’, objasnivši da je sama pomisao na pohod iz Evrope na Sjedinjene Države pomorskim ili vazdušnim putem ili pomoću već legendarne ’pete kolone’ glupa ili fantastična“, navodi Vigand.

Hitler je za petu kolonu još rekao da „ona ne postoji nigde, izuzev u mozgovima nekih fantasta, ili kao bauk koji su izmislili nesavesni propagandisti radi svojih providnih ciljeva“. Kad nesposobne vlade prvo uvale svoje narode u rat, pa zatim pretrpe strašan slom, razumljivo je da bi rado svalili krivicu na drugoga, dodao je Hitler.

Vigand u svom izveštaju veli i da je u toku tog razgovora jedva mogao da shvati da razgovara sa čovekom koji je u Evropi postigao uspehe kao nekad Napoleon.

„Jer taj čovek“, veli Vigand, „ bio je skromnije i jednostavnije odeven od većine lica iz njegove pratnje – bez epoleta, bez čina; osim Gvozdenog krsta i partijske značke, ne nosi ništa na bluzi. A vidite, taj čovek upućuje istoriju Evrope u nov kolosek.“

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.