Kako je Jasna iz Beograda postala žrtva zdravstvenog sistema čekajući skoro deceniju na veštački kuk

– Prema podacima RFZO, na listu čekanja na VMA upisana sam 14. aprila 2014. godine. Doktor kod koga je trebalo da budem operisana napustio je VMA, a mene niko za tih šest godina, koliko sam kod njih bila na čekanju, o tome nije obavestio. Nisu me pozvali da me pitaju da li želim drugog hirurga ili da se obratim drugoj ustanovi – priča nam Jasna Popović.

Kada je 5. oktobra 2020. otišla da se prijavi na Institut za ortopediju Banjica, jer više nije mogla da čeka, zvali su je nakog pregleda i rekli da je već prijavljena na VMA.

– Otišla sam na VMA da se odjavim, i tamo saznala da je doktor koji je trebalo da me operiše odavno napustio kliniku. Moj termin za operaciju je u međuvremenu prošao, a mene niko nije zvao punih šest godina. Potom sam na Banjici stavljena na spisak, i tu sam bila 760. na redu. Samo što se nisam šlogirala. Jer, kada sam ulazila na spisak RFZO kao pacijent VMA, bila sam 166. po redu – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da RFZO pravi spisak prema zakazanim operacijama, a da li je ta operacija urađena ili ne, njih ne interesuje. Svojevremeno je tražila nalog od RFZO da se operiše u nekoj drugoj ustanovi u Srbiji, ali su joj tada rekli da ne može, i da ima dovoljno veliki izbor ustanova u Beogradu.

– Sada sam poluinvalid. Dve godine ne izlazim iz kuće i trpim nesnosne bolove. Pošto imam i neke druge zdravstvene probleme, ne smem često da pijem lekove za ublažavanje bolova. Možete da zamislite u šta se moj život pretvorio – govori drhtavim glasom.

Naša sagovornica je 31. avgusta ove godine uputila mejl sekretarijatu predsednika Srbije za prestavke i žalbe, i iznela problem.

– Nisam dobila odgovor, pa sam zvala telefonom. Rečeno mi je da je prosleđeno savetnici za zdravstvo, ali nisu hteli da mi kažu ni ko je niti da mi daju kontakt. Od nje nikada nisam dobila odgovor. Identičan mejl sam istog dana prosledila i RFZO, a oni su mi rekli da su našli slobodno mesto u Kruševcu i da za godinu dana mogu da budem operisana. Ali ja ne mogu toliko da čekam. Ne znam šta će sa mnom biti za to vreme. Tog 31. avgusta zakucala sam na sva moguća vrata, ali mi niko nije odgovorio, uključujući i Ministarstvo zdravlja – navodi Jasna Popović.

Predstavku je podnela i zaštitniku građana, i od njih je prekjuče dobila mejl da im dostavi svu korespodenciju koju je imala sa RFZO i dokaz kada se prijavila na Institut na Banjici.

– To sam i učinila, pa ću videti šta će biti. Radila sam u Saveznoj upravi dok je bila stara Jugoslavija. Znam šta je administracija. Ali na ovakvo ćutanje administracije nikada nisam naišla. Imam 70 godina. Kada sam dospela na listu za veštački kuk, imala sam 62. To je velika razlika i oko oporavka, i oko svega drugog. Koksatroza kuka mi je dijagnostikovana sa 32 godine, ali tada nije bila praksa da se mladi ljudi operišu – priča naša sagovornica.

Ona naglašava da to nije samo njen slučaj, i da zna za pacijente koji 14 godina čekaju na operaciju kolena.

– Više od 10.000 ljudi, samo na ortopediji na Banjici, čeka na operaciju. To je čitav jedan grad i to je zastrašujuće – zaključuje Jasna Popović.

VMA bez odgovora

Vojnomedicinskoj akademiji juče smo uputili pitanje zbog čega Jasnu Popović nisu obavestili o tome da njen doktor ne radi više u njihovoj ustanovi, te je uzalud čekala šest godina na operaciju, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor.