Kako je jedan čovek zbog novčanice izgubio bogatstvo?

Mladi bankarski činovnik Rusel Smit iz Los Anđelesa dve godine je držao u fioci svog pisaćeg stola čitavo jedno imanje – ali nije verovao da je ta imovina stvarna. Sad se on ljuti što je bio “Neverni Toma”, jer je izgubio – pola miliona, piše list Vreme 16. januara 1939. godine.

“Pre dve godine” Smit je od jednog prijatelja dobio na poklon novčanicu od 10.000 dolara, tj. pola miliona dinara. Prijatelj, koji je smatrao da je novčanica falsifikat, poklonio ju je Smitu, koji je takođe verujući u neispravnost novčanice odložio istu u fioku.

Međutim, on je „pre kratkog vremena“ novčanicu pokazao jednom prijatelju i u šali rekao da je ona ispravna. Tu je, na veliko iznenađenje, čuo da je zaista tako.

U Vašingtonu je utvrđeno da je ta novčanica pre nekoliko godina prilikom jednog požara, nestala. Kako nije bilo utvrđeno pod kakvim okolnostima je ta novčanica nestala, policija je odlučila da je oduzme Smitu pod tvrdnjom da je stekao nepravilno.

Bez ikakvih daljih objašnjenja novčanica je završila u rukama vlasti, a Smit je “sada” besan što “dve godine” nije verovao da je bogat i što je nije zamenio ranije, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Uprkos mraku i zimi u Švedskoj se ne slavi velika sezona u proleće, kao u Londonu i Parizu, već usred zime. Stokholm postaje tih dana stecište svih veselih Nordijaca, koji dolaze da slave Nobelov rođendan, piše list Pravda pre 80 godina.

On, skromni tehničar i pronalazač, koji je mrzeo formalnosti i društvene priredbe, svake godine je predmet proslava mondenskih priredbi u njegovu čast i to – njegovim novcem.

A kako je Nobel celog života patio od bolnog stomaka upravo to je bio povod da se nagrađeni slavni ljudi moraju podvrći teškom “napadu” na stomak za vreme izbora i slavljenja posle izbora, objašnjava dopisnik lista.

Težak atribut koji Nobelovci plaćaju za svoju slavu izgleda ovako: jednog dana jedu sa kraljem Gustavom u dvoru, drugog dana sa kraljevskim prinčevima u gradskoj većnici, a onda sa članovima Akademije, pa sa književnim i naučnim društvom, i na kraju sa predstavnicima Ministarstva prosvete.

A kada se svi ovi gosti, koji dolaze zbog velike svečanosti, “jednog jutra” u toku nedelje slave probude zasigurno trljaju oči u neverici, jer pred njima stoji sa tacnom i kafom u ruci devojka odevena u belo, dok je na glavi gore četiri sveće.

Ovde nije reč o nekoj naročitoj učtivosti – tako se na taj dan bude svi ukućani u Švedskoj. Ako nema u porodici ćerke, probudiće vas služavka ili koja druga ženska osoba iz kuće. Naime, neko mora da odigra ulogu “Lucije”, simbola svetlosti. To je običaj na najtamniji dan u godini, kada se svetlost na severnom delu Skadinavije uopšte ne pojavljuje.

Kako je u paganskim vremenima stvorena Lucija kao odbrana protiv veštica, koje tokom tamnog dana imaju najviše moći, ta tradicija je ostala “i do dan danas”.

Tako Nobelovci odlaze iz Švedske sa teškim stomacima i nezaboravnim iskustvom, piše list Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

 List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.