Kako je jedna varalica uspela da proda Kip Slobode? 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

U početku svoje karijere bio je Artur Ferguson – glumac. Kada je jednog dana dobio ulogu američkog varalice u komediji, toliko je sjajno odigrao da je odlučio da ulogu pretvori u stvarnost, piše list Pravda pre 80 godina.

Kako je jedna varalica uspela da proda Kip Slobode? 2Uspeh ni u ovom “novom poslu” nije izostao. Posle niza prevara, došao je korak na jednu veliku, i to baš kada je Ferguson šetao londonskim Trafalgar Skverom – tada je primetio jednog Amerikanca, koji je zadivljeno posmatrao Nelsonov stub.

On se tada predstavio kao činovnik Ministarstva prosvete i predložio Amerikancu da ga sprovede kao vodič kroz London. Za vreme šetnje mu je “u tajnosti” ispričao kako vlada planira da proda ceo niz spomenika i vrednih istorijskih uspomena da bi Amerikancima vratila dug, piše list Pravda.

Onako usput, primetio je da bi se i Nelsonov stub mogao kupiti za šest hiljada funti. Amerikanac je nanjušio posao i ponudio pet hiljada funti.

Ferguson je tada izjavio da mora da se konsultuje sa ministrom, pa je otrčao u Ministarstvo prosvete. Vratio se sa informacijom da vlada pristaje na pet hiljada funti ako se odmah polože.

Međutim, kada je Amerikanac “posle nekoliko dana” pozvao jednu transportnu firmu da skine Nelsonov stub i da ga preveze u Ameriku, agencija je odmah obavestila policiju.

Za to vreme, Ferguson je nastavio dalje da „prodaje svoje spomenike“, pa je tako prodao i čuveni sat Big ben za hiljadu funti, ali kada  je odlučio da nasamari jednog Australijanca nudeći Kip slobode, tada je konačno uhvaćen i to zahvaljujući uličnom fotografu.

Kako ga je Ferguson ubedio da će pri proširenju luke Njujork Kip slobode morati da se sruši ili proda, Australijanac je odlučio da kupi kip za 200 hiljada dolara.

Međutim, kada je davao Fergusonu kaparu od 100 hiljada dolara, jedan ulični fotograf, kome je sve to bilo jako sumnjivo, odlučio je da ga fotografiše.

Kako je jedna varalica uspela da proda Kip Slobode? 3Već sledećeg dana Australijanac se predomislio, pa je otišao u policiju da se raspita kako da povrati novac. Tamo je bio i fotograf, tako da je policija odmah zaključila s kim ima posla.

Kapara je magično nestala, a Ferguson je uhapšen i osuđen na pet godina zatvora.

Na suđenju je ispričao da je “pre dve nedelje” iznajmio Belu kuću jednom Južnoamerikancu na 29 godina, po godišnjoj sumi od deset hiljada dolara, dok je kiriju za narednih pet godina uzeo unapred.

Nakon što je odležao kaznu, Ferguson se povukao i mirno živeo od novca, koji je zaradio na tuđoj gluposti i neverovatnoj lakovernosti. Kako prenosi dopisnik iz Los Anđelesa, on je “pre neki dan” umro u svojoj šezdesetoj godini, kao najveštija varalica poznata policiji širom sveta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Kako je jedna varalica uspela da proda Kip Slobode? 4Kako je jedna varalica uspela da proda Kip Slobode? 5Dvedesetogodišnja Žaklin Pti postala je prva žena koja je upisala Višu aeronautičku školu u Parizu, prenosi list Vreme pre 80 godina.

Kako je ovo prvi slučaj da jedna mlada devojka studira aeronautiku, ona je postala predmet celokupne pariske štampe. Ova škola je u istom rangu sa politehnikom i “veoma je teška”, prenosi dopisnik lista.

S druge strane u Arizoni, „sinoć“ su kaluđerice manastira kod Feniksa doživele vrlo uzbudljivu noć.

Kako su roditelji poslali Adelu Bantu u manastir, da bi je sklonili od udvaranja jednog drskog mladića koji je bio poznat kao nasilnik, on se odlučio da je otme.

Nakon što su tri naoružana mladića upala u manastir zahtevajući da odmah vide Banteovu, kaluđerice su se razbežale, dok je igumanija ostala hladnokrvna i pozvala mladiće da sednu rekavši da će dovesti Adelu.

Međutim opatica je zapravo telefonom alarmirala policiju, a kada je zaljubljeni mladić Džo Haldon to shvatio, on je uspeo da pobegne kroz prozor manastira u nepoznatom pravcu.

Njegovi pomagači, za koje se ispostavilo da su Adelin rođeni brat i Henrijev prijatelj, uhapšeni su i “trenutno” čekaju presudu, prenosi list Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari