Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da „sačuva mir“

„Nemačka i Italija obavezuju se da za sve vreme trajanja rata neće tražiti od Jugoslavije ni prolaz ni prevoz svojih trupa“, glasi naslov u Vremenu. U tekstu se navodi da su dve velike susedne sile posebnom notom potvrdile da će „svagda poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Jugoslavije.

Objavljen je i tekst protokola koji su potpisali predsednik ministarskog saveta Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Cincar-Marković ispred Jugoslavije, dok su sa druge strane to učinili ministar spoljnih poslova Rajha Joakim fon Ribentrop, italijanski ministar spoljnih poslova grof Ćano i japanski ambasador, general Ošima.

U protokolu se, između ostalog, navodi da su potpisnici utvrdili da Jugoslavija pristupa Paktu triju sila, potpisanom u Berlinu 27. septembra 1940. godine između Nemačke, Italije i Japana, da je on sastavljena na nemačkom, italijanskom, japanskom i jugoslovenskom jeziku, kao i da stupa na snagu na dan potpisivanja.

U tekstu koji je potpisuje dr Danilo Gregorić, takođe objavljenom na naslovnoj strani lista Vreme, ističe se značaj odluke jugoslovenske vlade.

„Jugoslavija u svom celokupnom političkom nastojanju ide za ostvarenjem dvaju velikih ciljeva. Prvi je da našem narodu, koji je u teškim vekovima herojske borbe žrtvovao generacije svojih najboljih sinova, sačuva mir; drugi je da državi koja je preko tih žrtava stvorena, obezbedi njenu slobodu, njenu samostalnost i njen pun integritet“, navodi se u tekstu.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

Sa druge strane, dopisnik lista Pravda iz Berlina javlja kako u tom gradu vlada mišljenje „da je pravac jugoslovenske politike konačno određen i da je Jugoslavija priznala novo uređenje Evrope“.

Navodi se kako je saglasnost između Jugoslavije i Nemačke pojačana zajedničkim radom dvaju susedna naroda.

Dopisnik izveštava kako se ukazuje da je nemačka politika na Balkanu „jasna i svima poznata jer je Rajh tesno vezan sa novim poretkom u Evropi“.

„Osiguranje evropskog reda su sile Osovine odlučno postavile kao svoj cilj, a Japana je u svom prostoru postavio sebi za zadatak novo uređenje Istočne Azije“, navodi se u vesti dopisnika J. Prodanovića.

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1941. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“