Kako je Jugoslavija Trojnim paktom pokušala da „sačuva mir“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Hvala vam sto ste objavili ovaj clanak. Dva dana posle potpisivanja pakta, grupa srpskih oficira, nesvesnih da u sukobu sa Hitlerom mi nemamo nikakvog izgleda, napravili su puc. Hitler je momentalno promenio planove.
   Umesto da krene na Rusiju, razbio je Jugoslaviju i odveo u ropstvo nasu vojsku i policiju (oko 200 000 vojnika i oficira) sto je omogucilo nesmetan povratak ustasa iz Italije i formiranje NDH.

   Oficiri pucisti su pobegli u inostranstvo i tamo ostali celo vreme rata.

2. Istorija je pokazala da je sporazum bio ispravan potez, jer je vladi bilo jasno u kakvoj smo poziciji i da u ratu, koji je bio svuda oko nas, nismo mogli da ostanemo po strani. Na žalost u sledeća dva dana su izbili masovni protesti, što je rezultirao pučem i poništenjem sporazuma. Slavljena je pobeda kao da smo pobedili Hitlera, a u stvari smo se odrekli pomilovanja i izabrali rat, koji nismo mogli dobiti.

3. koliko se sećam hitler je sve ugovore poštovao, nije napao ni čehoslovačku, ni poljsku ni sssr, ni francuze ni engleze.
   poštenjačina bi sigurmo poštovao jugoslaviju koja je i stvorena da mu smeta izlasku na mediteran.

   1. Napao bi sasvim sigurno Hitler Jugoslaviju, ali ne odmah. I to pravi veliku razliku. Jasenovac počinje sa „radom“, odnosno ustaše dobijaju zeleno svetlo za masovna ubistva neposredno posle puča. Prolongiranjem bi barem nešto ljudi bilo spaseno, drugačije bi neke stvari tekle. Ali kao i (od)uvek, ovde se fatalizam ceni. Jer kako drugačije da se objasni: „bolje grob nego rob, bolje rat nego pakt“. Nismo ni danas mnogo drugačiji.