Kako je jugoslovenska balerina Mia Slavenska osvojila Ameriku?

Svađa je, naravno, počela za vreme premijere. Sizana tvrdi da je bariton stao namerno na šlep njene toalete, pa je ona sa pocepanim šlepom u poslednjem činu izgledala “upravo groteskno”.

Iako je bariton priznao da je stao na njen šlep, on tvrdi da to nije učinio namerno, niti je mogao da zna da će mu se među noge saplesti takva nemoguća ženska toaleta.

Sizana, koja je jedva dočekala kraj predstave, prišla je Vidalu i počela da sipa na njega pravu artiljeriju svog subretskog registra. Ali Vidal, čovek iste profesije, je odlučio da se posluži svojim manje osetljivim grlom. Scena se završila šamarom, koji je dobila subreta i nogom sa visokom štiklom, koju je osetio bariton.

Osvetljubiva subreta je nakon toga odlučila da odštampa istog dana velike plakate, kojima je bordoskoj publici objavila scene iz života “propalog baritona” Vidala.

Naravno cela stvar je završila na sudu, piše list Pravda.

Kad je Vidal ugledao Sizanu, policajci su morali da ga zadrže jer je bio spreman da joj instrumentom za nokte iskopa oba oka zbog sramote koju mu je nanela.

Javno je pred sudom vikao da je ona imala više ljubavnika, nego što je bilo publike u dvorani, a Sizana je na to pala u nesvest. Zlobni Vidalov branilac je tvrdio da je Vidal bio suviše skroman, kad je to izjavio.

Sudsko većanje trajalo je gotovo ceo dan. Publika nije htela da ode ni na ručak, jer je suđenje bilo toliko zabavno.

Na kraju je sud, ipak, izvršio svoju dužnost i kaznio oba umetnika sa tim da snose svaki svoje troškove, a u ime sudskih troškova moraće da polože poveću sumu novca, koja će ih,  kako se nada sudija, malo opametiti za budućnost, piše ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Posle velikih uspeha na pozornicama Pariza, Praga, Londona i drugih evropskih centara, naša proslavljena balerina Mia Slavenska-Čorak nedavno je doputovala u Ameriku sa trupom ruskog baleta iz Monte Karla, piše list Vreme 22. januara 1939. godine.

U trupi, koja se sastoji od stotinak članova, nastupila je u Njujorku, u čuvenoj Metropoliten operi, dok je za tri nedelje koliko je gostovala u ovom gradu, učestvovala i u “Kopeliji”, “Karnevalu”, “Žizeli” i “Sedmoj Simfoniji” od Betovena, pored drugih poznatih baletskih klasika.

Za sve vreme gostovanja njene trupe, Metropoliten opera je bila puna. Njen nastup pred američkom publikom imao je neverovatan efekat i sva američka štampa izrazila je divljenje prema njenoj igri i rutini koju pokazuje u baletu. Takođe, prikazivanje filma „Balerina“ u kojem ona igra glavnu ulogu, na zahtev publike je produženo, tako da će moći da se pogleda i u „narednim nedeljama“, prenosi stalni dopisnik lista Vreme.

On se osvrnuo i na njen raniji uspeh u Čikagu, gde je dvorana „Auditorijuma“, za vreme njenih nastupa, uvek bila do poslednjeg sedišta puna.

Prema balerininom mišljenju, do sada je najbolji odaziv bio upravo u njujorškoj publici.

„Publika u ovom gradu je pokazala najviše smisla za balet, a doček koji mi je priređen u Metropoliten operi nije mogao biti bolji. To je čudna publika – ako joj se dopadate, ona vam burno aplaudira za svaku scenu, ako joj se ne dopadate – onda ste Bajaco, kome je umrlo dete, a koji mora da se smeje i izvodi ludorije“, istakla je Slavenska.

Najvećim uspehom smatra nastup sa čuvenim baletskim majstorom Lifarom, sa kojim je igrala na premijeri „Žizele“, a velikim pehom „Kopeliju“, koju je igrala, taj put, u Montrealu u Kanadi.

„U drugom delu komada odjednom sam osetila jak bol u desnoj nozi, kao da me je neko udario kakvim teškim predmetom po kosti“, objasnila je balerina.

Kako se ispostavilo, ona je tad iščašila nogu, ali je ipak nastavila da igra do svršetka druge slike. Kada se zavesa spustila, pala je u nesvest od jakih bolova, pa je u trećoj slici morala da je zameni druga balerina.

Ovaj „peh“ najbolje pokazuje koliko Mia Slavenska zaslužuje svetsku slavu, prenosi ovaj list.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.