Kako je Koraksova karikatura u Danasu pre 20 godina pomogla Labusu

On je, kako je preneo Danas, precizirao da je dve trećine duga otpisano, a da su za ostatak duga dogovoreni dobri uslovi.

„Pre svega je dobra stvar što smo za naredne tri godine dobili mali teret servisiranja dugova. Bilo je super“, ocenio je Labus tada i dodao da Jugoslavija, posle otpisa duga Pariskom klubu, ima šansu da za tri godine obavi svoje reforme i da tu šansu ne bi trebalo da prokocka.

To je bio prvi sporazum o servisiranju s Pariskim klubom od kada je Jugoslavija prestala da otplaćuje i servisira svoja dugovanja 1992. godine.

„Imamo šansu, moramo da radimo, da zaradimo, a onda da delimo – rekao je Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade i dodao da Jugoslavija ne sme sebi da dozvoli da ponovo dođe na pregovore u Pariski klub jer bi to značilo da smo ponovo upali u dužničku krizu.

Ipak, u Parizu nije baš sve išlo „ko po loju“. Naime, kako je Danas pisao, Labus je rekao da je jugolovenskoj delagaciji najpre bio ponuđen predlog, koji je bio „neprihvatljiv“, ali da im je onda navodno pomogla karikatura Predraga Koraksića Koraksa, objavljena u listu Danas.

„Koraksova karikatura objavljena u listu Danas mnogo nam je pomogla u pregovorima sa Pariskim klubom. Kad smo dobili prvi predlog, koji je, naravno, bio neprihvatljiv za nas, pojavila se u Danasu Koraksova karikatura gde Mlađi Dinkiću i meni sa otvorenim džepovima mere koliko su oni prazni. Mi smo je umnožili i podelili članovima Kluba i rekli: „Gospodo, vidite, ovo nije baš dobar predlog““, rekao je Miroljub Labus po povratku sa pregovora u Parizu.

Zbog ove informacije i Koraks se već istog dana našao u Danasovoj rubrici „Ličnost Danas“, a naslov je glasio „Predrag Koraksić Koraks: Moneta i za Pariski klub“.

Poslovično duhovit, Koraks je tada izrazio nadu da će profitirati: „Ne znam koliko sam doprineo aranžmanu sa Pariskim klubom, ako jesam, valjalo bi da dobijem neki procenat“. Karikaturista je tada priznao ipak, da bi, kao i mnogi, bio zadovoljan ako mu se vrati stara devizna štednja.

Autor teksta naveo je da su Koraksove karikature bile i ostale „otisak stvarnosti, često prepun užasa, uvek bespoštedna, beskompromisna kritika“.

„Najteže mi je kad nemam temu, kad je „Sve u redu“, mada je to retkost, političari pružaju neiscrpni izvor inspiracije, stvarno im ide od ruke“, reči su karikaturiste Koraksa, citirane u ovom tekstu.

Kako je naveo Danas, pre 5. oktobra Koraksovi omiljeni „pacijenti“ bili su, logično, Mira Marković i Slobodan Milošević, mada se za mnoge vedete crveno-crne koalicije govorilo „kao da je sišao sa Koraksove karikature“.

„Ko mi je sad omiljeni lik? Koštunica i Đinđić, Batić, svi iz DOS, svi koji donose odluke“, naveo je Koraks pre 20 godina.

I danas, u 88. godini života Koraks i dalje kroz karikature preslikava našu stvarnost, a kako je u nedavnom intervjuju za naš list otkrio kako zadržava motivaciju i inspiraviju za rad, „likovi su sve gori i gori, ima još puno posla za mene„.

„Volim da crtežom opalim šamar političarima. Ja tako doživljavam svrhu karikature“, poručio je nedavno karikaturista.

Šta je još dogovoreno u Parizu 2001.

Osim što je dogovoren otpis duga Jugoslaviji od 66 odsto, Labus je naveo šta je dogovoreno i za kamatu.

„Što se kamata tiče samo 40 odsto plaćamo, dok se 60 odsto odlaže i naknadno plaća posle grejs perioda u roku od sedam godina. Kad se sve izračuna obaveze za sledeću godinu biće nešto manje od 30 miliona dolara, naredne godine oko 50 miliona, pa oko 60 miliona 2004. godine“, rekao je Labus nakon pregovora sa Pariskim klubom, a preneo Danas.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

On je rekao da će posle šest godina grejs perioda, uz izvestan pripis kamata, Jugoslavija Pariskom klubu dugovati oko 1, 7 milijardu dolara.

„Tačno ne znamo koliko je to, još se radi na tabelama. Otkrili smo neke greške u zaokruživanju od oko pola procenta, ali to je na taj dug strašno mnogo, pa ćemo tražiti reviziju nekih tabela“, rekao je Labus. On je dodao da će taj preostali dug biti, posle šestogodišnjeg grejs perioda, otplaćivan na rok od 22 godine uz tržišnu kamatu koja bi trebalo da bude šest odsto godišnje.

Labus je kazao da je sa Pariskim klubom pregovarao o celini duga Jugoslavije, ali pošto savezni budžet nema taj dug da servisira, da će on sada biti alociran među dvema republikama bez obzira na konačno ustavno uređenje zemlje. Labus je tada rekao da se tehnički zna koliko duga na koju teritoriju otpada.

Upoređujući tada aranžman Bosne i Hercegovine sa Pariskim klubom, sa aranžmanom koji je postigla SRJ, Labus je rekao da je BiH otpisano 67 odsto duga, zašta SRJ zbog mogućeg presedana nije imala ni teorijske šanse, ali je Jugoslavija, po njegovoj oceni, dobila bolju „redukciju toka otplate preostalog duga nego što je to slučaj sa Bosnom“.

„Ali ne volim da se na taj način upoređujemo sa Bosnom, jer nismo zemlja u istoj ketegoriji, mi smo u kategoriji srednje razvijenih zemalja, istina na dnu lestvice. Dobili smo u toj kategoriji zemalja najveći otpis duga u istoriji Pariskog kluba“, izjavio je Labus.

On je, kako je naveo naš list, rekao da je pariskim poverenicima objasnio da je problem što je 9, 4 milijardi dolara našeg ukupnog duga dospelo, kao i gotovo ceo dug Pariskom klubu od 4,5 milijarde.

Labus je rekao da je Poljska dobila redukciju duga od 50 odsto, ali posle tri godine, a Jugoslavija je dobila 51 odsto u martu ili aprilu sledeće godine.

„To je strašno dobra vest za investitore, znak da ne postoji više taj rizik investiranja. Sad bi trebalo da smirimo strasti. Demokratija ima ciklus od četiri godine, ne bez razloga. Svi nam daju veliki popust, nemojmo to da upropastimo zbog naših političkih trzavica“, rekao je Labus.

On je dodao da su ga u Parizu pitali ima li on stvarno ovlašćenje da potpiše sporazum o reprogramu i otpisu duga i ocenili da se kod pobune „Crvenih beretki“ radi o „puzajućem državnom uadaru“.

Dve decenije kasnije, 15. novembra ove godine, Miroljub Labus sada glavni urednik „Bele knjige 2021“ Saveta stranih investitora izjavio je da su privredni rezultati Srbije u ovoj godina bolji od očekivanog, kao i da će zemlja ostvariti veći privredni rast nego mnoge zemlje u svetu, ali da će se već naredne godine te stope vratiti na one pre krize.

Podsetimo, čistom jedinicom strani investitori ocenili su napredak države u radu na preporukama koje su dali prošle godine u oblasti radno-pravnih odnosa.